Upisao DjujicPopo dana 22.06.2019 12:29
#4
ДРЛИ СТЕ ЗÐÐЛИ? ОВÐЈ Ð’ÐТИКÐÐСКИ ДОКУМЕÐТ ИЗ 1969. ОБЈÐШЊÐВРШТРСЕ ДÐÐÐС ДЕШÐВРУ ЦРÐОЈ ГОРИ И КÐКО СУ ОД СРПСКОГ ÐÐРОДРСТВОРЕÐЕ ДВЕ ÐÐЦИЈЕ "ÐœÐКЕДОÐСКÐ" И "ЦРÐОГОРСКÐ"
Ових дана имамо прилике да видимо како изгледа завршни чин Ñтварања једне нове нације од бивших Срба у Црној Гори. Ðли чеÑто заборављамо да Ñе иÑто то већ догодило у периоду 1945-1967 у данашњој â€Ð¡ÐµÐ²ÐµÑ€Ð½Ð¾Ñ˜ Македонији†и да је и тамо завршни циљ било отимање ÑрпÑких Ñветиња од наше СрпÑке правоÑлавне цркве.
Ðови идентитети Црне Горе и Македоније Ñе по иÑтом комуниÑтичком принципу Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð·Ð°Ñнивају на негацији ÑрпÑтва и покушајима да Ñе иÑторијÑки ÑрпÑки национални идентитет правоÑлавних Црногораца и Македонаца замени некаквом монтенегринÑко-дукљанÑком (одноÑно у БЈРМакедонији бугарашко-античком) Ñвешћу, а Ñве под плаштом европÑких вредноÑти, модернизма и евро-атлантÑких интеграција.
Читав овај Ñценарио Ñтварања нових нација од Срба изложен је у пиÑму које је 28. децембра 1969. године Ñтигло блаженопочившем митрополиту ЦрногорÑко-приморÑком Данилу Дајковићу, претходнику на преÑтолу Светог Петра ЦетињÑког данашњем митрополиту Ðмфилохију Радовићу.
Ово пиÑмо је Ñпецијални изаÑланик римÑког папе, ФранциÑко Паловинети као препоруку под бројем 22384 пиÑао у Метковићу, а упутио из Сарајева.
У пиÑму Ñе наводи да "Ñадашњи народ" у Црној Гори (од комуниÑта проглашена "црногорÑка нација"
нема више ништа заједничко Ñа "некадашњим народом" у Црној Гори (иÑторијÑка ÑрпÑка нација Црне Горе) и тражи Ñе да Ñе, као у Македонији, издвоји ПравоÑлавна црква у Црној Гори из СПЦ, како би Ñе ПравоÑлавно Ñтановништво превело у "праву ХриÑтову вјеру" или другим речима, како би Ñе некадашњи ПравоÑлавни Срби (Црногорци и Македонци) покатоличили. ПиÑмо, које видите на Ñлици, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñе чува у архиву Митрополије ЦрногорÑко-приморÑке, и наводимо га у целоÑти.
МонÑињор ФранциÑко Паловинети, који Ñе предÑтавио као Папин Ñпецијални изаÑланик, упутио је 28. децембра 1969. године пиÑмо блаженопочившем митрополиту ЦрногорÑко-приморÑком Данилу Дајковићу и у пиÑму пише:
"Ваше ПреоÑвештенÑтво, молим да ми опроÑтите на грешкама, али трудићу Ñе да их буде што мање, јер Ñам по први пут у повјерљивој миÑији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним Ñам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих ÑаучеÑника, али Ñве то да што боље и ÑавјеÑније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривоÑÑ‚, нашто Ñам нарочито упозорен.
ÐоÑим Вам Ñпецијалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па Ñам радо прихватио овај напорни пут да Ñе уз његов благоÑлов овјековечи труд и обезбиједи Ваша ÑаглаÑноÑÑ‚ и Ñаучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па Ñам пошао на овај иÑторијÑки пут који треба да овјековечи ВаÑ.
Ðо, ево у Сарајеву Ñам позван у ÐадбиÑкупију и задржан, хитно обавијештен Ñа напоменом да моментално није погодан моменат—наиме пала би у очи моја приÑутноÑÑ‚ на Цетињу, па би могле наÑтупити немиле поÑљедице и многе непријатноÑти од ненамјерних злих људи Ваше Ñредине, што би омело и много нашкодило поÑтигнутим уÑпјеÑима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене ÑепаратиÑтичке јереÑи.
ÐœÐОГО СЕ ПОСТИГЛО И СВ. ОТÐЦ ПÐПРЈЕ ВЕОМРЗÐДОВОЉÐРИ ПРЕДЛОЖИО ЈЕ ДРБИ БИЛО ÐÐЈБОЉЕ ДРСЕ СКИÐЕ ОÐÐ ÐœÐЛРКÐПЕЛР[Његошева капела коју Ñу комуниÑти Ñрушили 1972. године како би подигли данашњи маузолеј] И СМЈЕСТИ У МУЗЕЈ ИЛИ ЊЕГУШЕ ГДЈЕ БИ ОДГОВÐÐ ÐО ÐÐМЈЕÐИ, ГДЈЕ ИСТОРИЈРТОГРВРЕМЕÐРИЗУМРЛОГ СТÐРОГ ÐÐРОДРЈОШ ЈЕДИÐО ÐЕ МОЖЕ ДРВИДИ.
СВИМРЈЕ ЈÐСÐО ДРСÐДÐШЊИ ÐÐРОД ÐЕМРВИШЕ ÐИШТРЗÐЈЕДÐИЧКО СРÐЕКÐДÐШЊИМ ÐÐРОДОМ ОРИЈЕÐТИСÐÐИМ ВЕЛИКОСРПСКОМ ИДЕОЛОГИЈОМ, КОЈРЈЕ ЗЛОУПОТРИЈЕБИЛРОВÐЈ ÐÐРОД, КОЈИ ЕТО МОЖЕ СЕ РЕЋИ ПОТПУÐО ИЗУМИРЕ. ÐОВИ ÐÐРОД СРÐОВИМ ÐÐВИКÐМРИ ÐОВИМ ЖИВОТОМ ЈЕ ÐÐРОД БУДУЋÐОСТИ И ÐОВИХ ПРЕГÐУЋÐ, ПРЈЕ ВОЉÐРСВ. ОТÐЦ ПÐПРДРОВÐЈ ÐÐРОД СВЕСРДÐО ПОМОГÐЕ И ДРГРПОВРÐТИ У ПРÐВУ ХРИСТОВУ ВЈЕРУ ЗÐШТО ЈЕ ВОЉÐРИ ДРУЛОЖИ ВЕЛИКРСРЕДСТВÐ.
СВ. ОТÐЦ ПÐПРЈЕ ВОЉÐРДРДÐДЕ 500 МИЛИОÐРЛИРРКÐО ПОМОЋ ЗРИЗРÐДУ ÐœÐУЗОЛЕЈРКОЈИ ТИ ХРÐБРИ ЉУДИ ТÐКО УПОРÐО ТРÐЖЕ И ЖЕЛЕ, ПРЋЕ И ПÐПИÐРПОМОЋ ÐœÐОГО ДОПРИÐИЈЕТИ, ПРЋЕ СÐМО ТРÐЖИТИ ДРУ ÐœÐУЗОЛЕЈ БУДУ СМЈЕШТЕÐЕ КОСТИ ЛУЦИЈЕ—ЦРÐОГОРКЕ (ОЗÐÐЕ КОТОРСКЕ), КОЈРЈЕ ЈОШ Ð ÐÐИЈЕ ПРЕШЛРУ ПРÐВУ ХРИСТОВУ ВЈЕРУ И ДО СМРТИ БИЛРИЗЛОЖЕÐРСВИМ ПРОГÐЊÐЊИМÐ, ÐЛИ ÐИКÐД ÐИЈЕ ХТЈЕЛРДРТУ ВЈЕРУ ОСРÐМОТИ И ОСТÐВИ. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да Ñе њени оÑтаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван Ñаркофаг који ће краÑити унутрашњоÑÑ‚ маузолеја. СВ. ОТÐЦ ПÐПРЦИЈЕÐИЋЕ ВЕОМРВÐШЕ ÐÐПОРЕ И ВЕЛИКУ ДУШЕВÐУ И ПРОСВЈЕТÐУ ВРИЈЕДÐОСТ, ЦИЈЕÐЕЋИ Ð’ÐШУ ОДÐÐОСТ СВЕТОЈ ЦРКВИ, РВЈЕРУЈУЋИ ДРЋЕ У Ð’ÐМРÐÐИЋИ ÐРСÐÐ ÐДÐИКРУ БОРБИ ДРСЕ УСПОСТÐВИ У ЦРÐОЈ ГОРИ ПРÐВРХРИСТОВРВЈЕРРИ ОСÐМОСТÐЛИ КÐО ÐОВОРОЂЕÐЧЕ СВ. ОЦРПÐПЕ, ОРЈЕ ВОЉÐРДРСВЕ ЖРТВЕ ПОДÐЕСЕ И СВРСРЕДСТВРЗРТО УЛОЖИ, ПРЈЕДВРЧЕКРДРСЕ ОСВЕТИ ДИВÐИ ХРÐÐœ У ТИТОГРÐДУ И УСПОСТÐВИ БИБЛИОТЕКÐ, ДОВЕДУ МИСИОÐÐРИ И ОТПОЧÐЕ ПОМÐГÐЊЕ ТОГ ДОБРОГ ÐÐРОДРУ ПРЕВОЂЕЊУ ПРÐВОЈ ХРИСТОВОЈ ВЈЕРИ.
У ТОМЕ СВ. ОТÐЦ ПÐПРРÐЧУÐÐ ÐÐ Ð’ÐШУ СÐÐ ÐДЊУ И ВОЉÐРЈЕ ДРВÐÐœ ПОÐУДИ ПОЛОЖÐЈ МЕЂУ СВОЈИМ ÐÐЈБЛИЖИМ СÐÐ ÐДÐИЦИМРРДРВИ РУКОВОДИТЕ СВИМ ТИМ ПОСЛОВИМРУЗ ЗÐГÐÐ ÐÐТОВÐÐУ ДИСКРЕЦИЈУ. То је била моја миÑија и то би била порука коју Ñам имао да уручим Ñа још многим другим, па како Ñам Ñпријечен и како Ñу Ñада заоштрене многе неÑигурноÑти од пакоÑти људи, то Ñам обавијештен да приликом поÑјете ПредÑједника од Ñтране Пачинелија и додира иÑтог Ñа извјеÑним храбрим људима Титограда, да Ñе ово Ñада избјегне и затражи додир или ÑаÑтанак у Загребу или Ђакову, како би Ñе избјегло да Ñе предају новчана ÑредÑтва и награде храбрим људима на мјеÑтима која би била подлога непријатноÑти како тих храбрих људи тако и Ñвег доÑадашњег уÑпјеха и рада.
ИЗÐОСЕЋИ Ð’ÐÐœ ОВО МОЛИМ Ð’ÐС ДРРÐЗУМИЈЕТЕ ВЕЛИКО ИÐТЕРЕСОВÐЊЕ СВ. ОЦРПÐПЕ ЗРВÐШРВЕЛИКРДЈЕЛРИ ЉУБÐÐ’ ПРЕМРСВОЈОЈ ПÐСТВИ КОЈРТРЕБРДРСЕ ПРЕВЕДЕ ПРÐВОЈ ХРИСТОВОЈ ВЈЕРИ ЗРШТО БИ ВИ БИЛИ ÐÐЈПОГОДÐИЈРЛИЧÐОСТ.
ВЈЕРУЈЕМ ДРВÐÐœ ЈЕ ПОЗÐÐТ УДИО СВ. ОЦРПÐПЕ КОД ОДВÐЈÐЊРМÐКЕДОÐСКЕ ЦРКВЕ, ÐО ИЗ СПЕЦИЈÐЛÐИХ Ð ÐЗЛОГРУ ДÐÐÐШЊОЈ ВЈЕРИ, ШТО ЈЕ БИЛО УСЛОВЉЕÐО ОД ТИХ ХРÐБРИХ ЉУДИ У СКОПЉУ, КОЈИ СУ ВОЉÐИ ДРСЕ У ДОГЛЕДÐО ВРИЈЕМЕ И ТÐЈ ÐÐРОД ПРЕВЕДЕ У ПРÐВУ ХРИСТОВУ ВЈЕРУ.
Из жеље да Ñе Ñве то најљепше Ñреди молим да донеÑете Вашу одлуку гдје би жељели да Ñе лично ÑаÑтанемо и примите Ñве што Вам доноÑим а Ви ми дадете Вашу ÑаглаÑноÑÑ‚ или могућноÑÑ‚, доÑтавите ÐадбиÑкупији Загреб.
Метковићи
С оÑобитим поштовањем, одани покорни Вам Паловинети".
