Mirandola je napisao:
Kapelica na Jezerskom vrhu Lovcen planine, a koja je za zivota bila mala i skromna bila je preteca Mauzoleja sada i po meni ne narusava njegovu prvobitnost (zasticena gromombranom), visine duhovnog idealizma kao dela hriscanskog ucenja i crnogorske kulturne istorije. Takodje u mikrokozmi kao delu narodnog jezika preovladjuju sledece misli, citiram:

S vnimanijem sam zemaljske mudrace
voprosavao o sudbi covjeka,
o zvaniju njegovom pred bogom:
no njihove razlicite dokaze
nepostojanost koleba uzasna:
sve njih misli na jedno sabrane
drugo nista ne predstavljaju mi
do kroz mrake zedno tumaranje,
do nijemog jednog narecenija,
do pogleda s mrakom ugasene

Dakle, Bog postoji i to je neminovnost, dokazi nisu potrebni, mada sada imamo i dokaze. Kao sto Isus rece nevernom Tomi da blazeni behu oni koji nevidese a poverovase.
Takodje Njegos kao i svaki drugi pesnik je pod uticajima vise poetskih stilova u vihoru trenutnih dogadjaja (mitologija, arhaizmi, nove reci itd.). Znamo da je mikrokozma posvecena njegovom ucitelju Simi Milutinovicu Sarajliji, pa tako i njegov uticaj je od velike vaznosti kao i pesnika onog doba Lukijana Musickog koji onda bese kao Jovan Jovanovic Zmaj.