---

I u vreme nasih predaka bilo je ikona u crkvama, ali sva ta ikonografija nije predstavljala centralnu stvar u pravoslavlju. Ljudi nisu bili opsednuti nosenjem brojanica, krstova, stavljanjem velikog broja ikona na svakom cosku. U crkvama su se ljudi ucili moralu, crkva je kontrolisala skolstvo, zakone, vlast i bila generator duhovnosti u drustvu. Paganstvo je bilo na marginama pravoslavlja. Danas je ostalo skoro samo paganstvo, a poboznost i moralnost u tragovima. Posledica takve "poboznosti" je veliko moralno posrnuce naroda i propadanje na svim poljima, cega je svako razuman svestan.

Ja ne bih o svemu ovome pricao da nisam relativno skoro shvatio razorne posledice ovakvog oblika idolatrije. U teologiji postoji jedno pravilo, a to je da se uvek kod coveka istice ono sto je pozitivno, pa da nadogradnjom pozivitvnog, ono lose nestaje. Ali, od kako sam poceo malo vise da pricam o medicini i da govorim o tome po televizijama, poceo je da mi se javlja veliki broj pacijenata koji imaju psihicke probleme. Uglavnom su to klasicni slucajevi opsednutosti demonima koji se manifestuju nesanicom, kosmarnim snovima, sizofrenijom, epilepticnim napadima, panicnim napadima, neprijatnim iskustvima susreta koja se opisuju kao natprirodna, itd. Mnogi ljudi tvrde da su imali susrete sa Svetom Petkom i drugim "svecima", ali da im se duhovno zdravlje veoma pogorsalo.

Kod svih ovih slucajeva poboljsanje je doslo veoma brzo kada bi pacijent izbacio iz kuce sve "religiozne predmete" (krstove, ikone, brojanice, ogrlice, narukvice itd), i kada bi upaznjavao molitvu "u ime Isusa Hrista" - molitvu u kojoj bi se spominjao samo Bog, a ne mrtvi ljudi (sveci).

Stvarno sam bio zapanjen kada sam na terenu video kakve razorne posledice ima idolatrija na duhovno zdravlje ljudi, i to je razlog zasto ovako otvoreno govorim o tome. Do sada sam se maksimalno suzdrzavao da o tome govorim, jer sam smatrao da to nije toliko opasno, ali stanje je mnogo gore nego sto sam prvobitno mislio.

Znam brojne slucajeve ljudi koji su imali natprirodna iskustva u crkvama gde su im se kandila i ikone pomerali, i slicno. Zbog svega toga sam svoj odlazak u crkvu sveo na minimum. Odlazim u retkim prilikama kada procenim da moj odlazak ima smisla (neko predavanje ili slicno). Zao mi je sto je tako stanje, ali jedino sto mogu jeste da se molim Bogu i da svoje iskustvo prenesem ljudima, jer u pitanju su ljudski zivotu.