#20504
Nenad Skornicki - poruka glasi:
Gospodine Miroljube, u prevodu Emilijana ÄŒarnića, kao i u nekim drugim prevodima, stoji u 1.Korinćanima 14:2 "Jer ko govori Äudnim jezikom - ne govori ljudima, nego Bogu, niko ga naime ne razume, dok on Duhom govori tajne.", a u prevodu Instituta za hebrejski jezik, Beograd, iste ove stihove navodi "Jer ko govori drugim jezikom ne govori ljudima koji ne razumeju taj jezik, nego Bogu, jer ga niko od njih ne sluÅ¡a, tako po duho on govori tajne za njih".
Moje pitanje je zaÅ¡to se ovde razlikuje "Äudnim" i "drugim" jezikom i koje je vaÅ¡e miÅ¡ljene u vezi kada se Äovek moli ali ne zvuÄi kao da se moli na bilo kom ovozemaljskom jeziku nego, kako se to kaže na engleskom "speaking in tongues", nisam siguran kako se to kaže na srpskom.
Govorio sam o tome vise puta na ovom forumu, ali niste citali prethodne postove. Govori se o raznim darovima koje Bog daje ljudima. Jedan od darova je lakoca ucenja i savladavanja drugih (stranih) jezika. U Korintu je postojala jevrejska skupstina (sinagoga) koja je prihvatila Isusa za Mesiju, i u nju su dolazili mnogi ne-Jevreji. Poznato je da su Jevreji veoma cuvali svoj jezik, narocito u religijske svrhe i u sinagogama se ISKLJUCIVO govorilo i citalo iz Biblije na hebrejskom jeziku, kao i sve do danas. Zato je blo potrebno da se biblijska poruka prevodi drugim narodima na njihove jezike. Postojali su oni koji su imali dar ucenja i savladavanja stranih jezika i koji su sluzili kao prevodioci u skupstinama. I to je sve. Za Jevreje, koji nisu znali te jezike, sav taj prevod je bio nerazumljiv. Vazno je da su prisutni ne-Jevreji razumeli i da je Bog razumeo. Pavle se obraca pre svega Jevrejima u Korintu i upucuje ih kako da rade sa ljudima.
Prevodi koje imamo predstavljaju prevode sa grckog, iako su poslanice u originalu pisane na hebrejskom - u pitanju su tekstovi koje je pisao Jevrejin Pavle Jevrejima u sinagogama u Maloj Aziji i sire. Dakle, imamo prevod prevoda, i onda su neki delovi mozda malo nerazumljivi ako se citaju van konteksta, jer su neki prevodioci unosili u prevod i svoja licna verovanja i razumevanja teologije, a ne doslovan prevod.
Ono sto je vazno jeste da pomenuti tekst nikako ne moze da opravda ponasanje nekih pojedinaca i verskih zajednica koji bivaju opsednuti demonima i pricaju u transu jezicima koje niko ne razume.