#31686
Trebinjac - poruka glasi:
Profesore, evo sam naÅ¡ao komentar na VaÅ¡u polemiku sa Älanom "Istok" kojeg ste izgleda banovali.
Tvoj pajtos Istok nije banovan, ali posto si ti njegov advokat, onda cu tebi da odgovorim, ali ne zato sto nesto moze da ti se objasni, nego da ostali clanovi foruma vide kakva je vasa teologija i kakav je vas moral.
Sada da se vratimo viziji proroka Ezekijela o hramu. Na donjem LINKU dato je sažeto tumaÄenje knjige proroka Ezekijela i navedeni neki razlozi zaÅ¡to se vizija o hramu (40-48. glava) ne može odnositi na treći ZEMALJSKI hram.
http://religija.m...ntarPS.pdf
Da sumirmo prvo istorijski kontekst. Sjeverno carstvo (Izrael) već je bilo rasijano i prestalo sa postojanjem oko 100 godina ranije. Ovo je vrlo važno. Dakle, plemena kojima se Bog bavio i upućivao im poruke bili su Juda i Benijamin, Äija ÄaÅ¡a bezakonja ili odstupanja od Božjeg saveza je takoÄ‘e bila prelivena, zbog Äega su morali stradati u vavilonskom ropstvu. Dakle, Ezekijelova knjiga ima dvije osnove cjeline:
1) Stvarno stanje, konkretne poruke zarobljenicima i proroÄanstva o sudu Izraelu i sudu stranim narodima (1:1 do 33:20).
2) Poruka obnove i nade (33:21 do 48:35)
ZaÅ¡to je data vizija o hramu? Zapazimo prvo Å¡ta Bog otkriva proroku da se zapravo radi u zemaljskom hramu (vidi 8. i 9. glava). Vizija hrama predstavlja konaÄnu DUHOVNU OBNOVU Božjeg naroda...
Sam Bog daje jasan razlog vizije o hramu. To je, ko zna koje po redu, USLOVNO obricanje Božjem narodu. AKO SE DOVEDETE U RED, AKO DRŽITE MOJ SAVEZ I MOJ PLAN SPASENJA KOJI JE PRECIZNO PRAKTIÄŒNO NACRTAN HRAMOM I HRAMSKOM SLUŽBOM, ONDA ĆE TAJ ISTI HRAM STAJATI U SVIM SVOJIM POJEDINOSTIMA ISTO KAO I OBEĆANJE O VAÅ EM NASLEÄU. Ali poÅ¡to to oÄigledno odbacujete, a Božja RijeÄ ostaje nepromjenljiva, sva ova obećanja naći će svoje ispunjenje u konaÄnoj obnovi.
Aha, znaci Bog je dao opis novog Hrama koji ce se zidati, i zrtve koje ce se prinositi, pod uslovom da se Jevreji obrate svome Bogu. Posto oni to nisu ucinili za vreme Isusovog zivota na zemlji, ta vizija se odnosi na kraj istorije? S tim da se ne odnosi cela vizija (prorocanstvo) na kraj istorije, nego samo deo vezan za izgradnju Hrama, a prinosenje zrtava ne vazi u "duhovnoj perspektivi" o kojoj ti govoris? Dakle, jasno prorocanstvo o izgradnji novog Hrama i prinosenje zratava se, prema vasem tumacenju, odnosi na duhovne stvari, s tim da se zrtve ne odnose ni na duhovne stvari, to se izbacuje? Ili mozda zrtve iz te vizije simbolicki predstavljaju Isusa, i ne misli se doslovno na zrtve nego se misli na Isusa.
Pa vidi, ako tako hocete da ti i tvoji pajtosi tumacite Bibliju, onda mozete i Stvaranje sveta i Potop da tako tumacite. Ja sam slusao jednog teologa koji kaze da Adam i Eva, kao i Noje, nikada nisu postojali, vec da je biblijski izvestaj o njima samo sibolika.
Na isti nacin ti i tvoji pajtosi tumacite Jezekiljevu viziju o Hramu, i samo napred. Evo, svi na ovom forumu mogli su jos jednom da cuju sta vi propovedate, pa ako neko hoce da prihvati tu "teologiju", samo neka izvoli.
Bog NIGDJE ne kaže da su hram i hramska služba sami sebi svrha.
Kakve to veze ima sa gradnjom Hrama? Pitanje je da li je vizija iz Jezekilja doslovna ili simbolicka, a ne da li su Hram i zrtve same sebi svrha. Naravno da nisu.
Bog NIGDJE ne daje nalog da se gradi treći zemaljski hram.
Za tebe je Jezekilj 40-45 - NIGDJE. U Danilu se kaze da ce mali rog, na samom kraju istorije, da "ukine zrtvu svagdasnju". Zrtva svagdasnja moze da se prinosi samo u Hramu u Jerusalimu. Kakvu to "zrtvu svagdasnju" (koja direktno ukazuje na Hristovu zrtvu) ukida mali rog? Po tebi je i to simbolika. Mozda je i kompjuter za kojim sada sedis fatamorgana?
U Otkrivenju 11,1-2 se, u grckom prevodu (nemamo hebrejski original) spominju zajedno "crkva Bozja i oltar". Spominje se i "sveti grad" koji ce neznabosci da gaze odredjeni period. Na sta se odnose "crkva Bozja i oltar"? Jel moze da postoji oltar izvan Hrama u Jerusalimu? Ne moze. Ko je taj "sveti grad"? Da li se za jos neki grad kaze da je svet osim za Jerusalim? Ili je i to simbolika?
U istom poglavlju se kaze da ce dva svedoka da budu ubijena u gradu u kojem "i nas Gospod razapet bi". Koji to grad moze da bude osim Jerusalima? Da li je moguce da se u tih nekoliko stihova 11. poglavlja spominje "crkva Bozja", "oltar", "sveti grad", "grad gde je razaped nas Gospod", a da se to ne odnosi na Jerusalim i na Hram?
Za onoga za koga je Biblija simbolicna knjiga, ili fatamorgana, sve je moguce.
OÄigledno su to znali Jevreji koji su se vratili iz ropstva, od kojih se mnogi pominju poimenice u Nemijinoj i Ezrinoj knjizi. NIKO od njih se nije pozivao na obnovu hrama prema viziji iz Ezekijela, prosto jer su znali da to NIJE NJIHOVA REALNOST.
Tekst iz Jezekilja o opisu Hrama nije zapovest Jevrejima koji su se vratili iz Vavilona da grade takav Hram, nego prorocanstvo o izgradji Novog Hrama u buducnosti i dodeli nasledstva svim plemenima. U Jezekilju se jasno opisuje da ce svih 12 plemena da dobiju svoje nasledstvo, a iz Vavilona se vratilo samo dva plemena (Judino i Venijamunovo), dok je onih 10 plemena bilo rasejano od strane Asiraca.
Dakle, Jevreji vraceni iz Vavilona su pozvani na obnovu porusenog Hrama, a tekst iz Jezekilja nema veze sa njima jer govori o vracanju svih 12 plemena u Izrael i izgradnji novog Hrama.
U 47. glavi postoje opisi vrlo nalik onima iz knjige Otkrivenja koji se tiÄu konaÄne obnove. Naslednici su SVA plemena Izraela, koja takoÄ‘e dobijaju svoje „posjede“ (48. glava), ukljuÄujući udio u glavnom gradu. Kako će se zvati taj grad? „Od tog dana, grad će se zvati ‘Gospod je tu’.“ Ovim rijeÄima se zavrÅ¡ava vizija i knjiga proroka Ezekijela. Koji to grad može biti? Naravno Novi Jerusalim.
Cekaj malo. U opisu nasledstva se kaze da se odvaja "sveti prilog za svestenike" (Jezekilj 48,10). Takodje se spominje da su to svestenici od porodice Cadokove (11. stih). Ako je to nasledstvo na kraju istorije, kad Isus dodje, otkud onda svestenici kojima se daje prilog? Kad Isus dodje vise nema ljudskih svestenika i priloga u Hramu?
Dalje, u istom 48. poglavlju je dat opis grada koji je nazvan "Gospod je tu" koji ce biti izgradjen u tom obnovljenom Izraelu. Date su i dimenzije tog grada. Ako je to Novi Jerusalim, koji je opisan u Otkrivenju, onda bi dimenzije trebale da budu iste. Dimenzije grada iz Jezekilja 48 su 4.500 lakata sa svih strana (stihovi 16, kao i 30-35). A dimenzije Novog Jerusalima iz Otkrivenja 21,16 su 12.000 potrkalista sa svih strane. Dakle, Novi Jerusalim je mnogo, mnogo veci, jer je namenjen svim spasenima na kraju istorije. A Jerusalim iz Jezekilja 48 je mnogo, mnogo manji i namenjen je Jevrejima koji se budu obratili pre Hristovog dolaska. To je jasno kao dan.