---

Evo opisa jos jednog lepog dogadjaja opisanog u knjizi koja je u pripremi. U pitanju je primer koji odrazava sistem vrednosti koji je nekada prihvatan od strane ljudi, a koji je biblijski sistem vrednosti, kako su devojke i zene dozivljavale brak i udaju. Evo dogadjaja:

Vukić Popov Petrović iz Kuča, bio je naj­čuveniji junak svoga vremena u Crnoj Gori. Oženio se, takođe od čuvene kuće Piletića, i sa tom ženom živio petnaest godina, ali đece nijesu imali.
Ženi mu žao da Vukić ne dobije poroda; voljela ga je da se nije mogla odvojiti od njega. Naposljetku, ona dođe na misao da sama isprosi za Vukića đevojku.
Putujući iz Podgorice kući, udruži se us­put sa jednom mladom đevojkom iz Bratonožića, koja je bila lijepa i zdrava, pa je upi­ta čija je. Ona joj kaže i njoj se dopane familija, pa je upita:
- Bi li se ti udala, Ä‘evojko?
- Bih vaistinu, zar ima Ä‘evojka koja se ne bi udala?
- A bi li ti uzela Vukića Popova?
- Ja bih, kad bi on mene htio, ali on je oženjen. A koja je to, što ne bi uzela čuvenoga Vukića Popova?
- Ja znam da je on oženjen, ja sam mu žena, no oćeš li ti njega uzeti, pa ću ti ja biti kao majka, a njemu kao sestra. Jer Vukić sa mnom nema đece.
Najzad đevojka pristane i pođu zajednič­ki kući Vukićevoj.
- Dobar dan, Vukiću Popov! - reče njegova žena.
Vukić zbunjen takvim pristupanjem svoje žene, upita je:
- Å to ti je, jadna?
- Srećna ti žena bila! - i pokaza prstom na đevojku koju je dovela, pa poleti k njemu, poljubi ga i reče:
- Od sad, neka si mi po Bogu brat; a ova đevojka neka ti bude žena.
- Kakva žena, je si li pri svijesti, što govoriš?!
- Znam što govorim, dovela sam ti ovu đevoj­ku da ti bude od sada žena, a ja kao sestra i da do života ostanem u ovoj kući, jer mi je žao da nemaš poroda, a da te ostavim ne mogu.
Tako i bi. Vukić je uzeo đevojku, s njom imao poroda, a sa prvom ženom živio do gro­ba.
I danas su živi - njegovi unuci.
(Zanimljiva je činjenica, da se ovaj Vukić Popov rodio jednog istog dana kad i Karađorđe i da je na njega neobično ličio.)