---

Nije mi jasno baš kako to može biti paralela, s obzirom da Jeremija govori o povratku Jevreja iz rasejanja (Vavilona), a Matej govori o ubistvu dece, dakle o dva potpuno različita dogadjaja. U Jeremiji Rahilja ne place zbog toga sto su deca ubijena, već zato sto su van Izraela, tako da reci da su Matej i Jeremija paralizmi, jeste jednako reci da je plac majke zbog sina koji je u dijaspori povezan sa placem ubijenih u nedavnom masakru u Nigeriji. To jednostavno nema nikakve logike.

A da se čak i govori o nekom paralelizmu, kakve to ima veze sa ispunjenjem proročanstva koje je pisano da bi ga i nepismeni jevrejski pastiri razumeli?

I zar na takav način ne možemo da uzmemo bilo koji plač iz Biblije i da kažemo da je to paralelizam za neko ubistvo? Jednostavan primer: Hagara plače jer je otpuštena, nalazi se u pustinji sa Išmaelom i strahuje da će umreti od gladi (1.Mojs 21;17-19) – zasto to nije paralelizam?

Uzmimo jos drasticniji primer: Bog se jednom obratio Iliji u pećini kada je pobegao, i sada mogu da dođu Muslimani i da tvrde da je to proročanstvo za Muhameda kome se anđeo navodno javio u pećini?

Na takav način možemo svuda da vidimo paralelizme i da taj princip primenjujemo bilo gde,zar ne? Ako je takav događaj već najavljen u Starom Zavetu, što onda lepo ne piše u SZ jasno i glasno da će se desiti pokolj dece pred rođenje mesije, ili da će se Bog javiti Muhamedu u pećini, nego mora da se izmislja veza izmedju dogadjaja koji je ocigledno nemaju i koji su veoma razliciti jedan od drugog? Zar nije logičnije da ako Bog na to misli jednostavno kaže : ,,kada Mesija bude mali, dogodice se pokolj dece“?

Jednostavno, rec je o neozbiljnom cupanju stihova van konteksta i ocigledno je da se ovo ne moze uzeti kao jedno od navodno ispunjenih prorocanstva SZ-a u NZ.


Dakle, da rezimiram. Osnovno značenje teksta je povratak Jevreja, a u nekom alegorijskom, tipolškom, paralelnom smislu može da ima bezbroj značenja koja nemaju neku težinu. Isto tako, i Osija 11:1, na koga se poziva Matej 2:15 (lukavo izostavljajuci prvi deo stiha koji jasno definise ko je taj sin), govori o Izraelu. Celo 11 poglavlje prica o tome kako su Izraelci molili raznim bogovima. Ti stihovi nikakve veze nemaju sa Mesijom.

Ponovo, svako moze na sebe „tipoloski“ primeniti ovaj stih i „dokazati“ da je on Mesija. Neko ode na letovanje u Egipat, pa se vrati u svoju zemlju – bum, dokaz da je on Mesija.



Kada citamo Luku 21 i Mateja 24, Isus jasno kaze da ce ova generacija – kojoj se obraca- to doziveti. Ta rec – genea se i u Luki i u Mateju uvek koristi da označi generaciju kojoj se Isus obraća (Mat 12:39,45;16:4;17:7 – Luka 9:41; 11:29,30). Nigde nemamo da se misli na neku generaciju koja ce da zivi hiljadama godina kasnije. Takodje, Isus govori o jednom kontinuiranom dogadju, nema ni naznaka da tu postoje neka dva odvojena dogadjaja – jedan sad, a drugi za 2-3 hiljade godina. Niko od ljudi koji su to slusali nije shvatio da postoje nekakava dva dogadjaja – ne, svi su to razumeli (jer to Isus jasno kaze) da ce se vratiti u vreme generacije kojoj se obraca.

Slicno je sa navodnim ispunjenjem Isaije 61 u Luki 4. Isus citira pocetak poglavlja iz Isaije, ali namerno izbacuje izraz „dan osvete naseg Boga“. U Isaiji nemamo prekid – govori se o jednom dogadjaju, jer u Starom Zavetu postoji samo jedan dolazak Mesije. Nema ni govora o tome da ce nesto da se dogodi sad, a ostalo n godina kasnije. Ponovo, celo 61. poglavlje Isaije govori o potpuno drugom vremenu u odnosu na ono u vreme Isusa (obnova opustosenih mesta i podizanje Izraela...).



Tema mog pitanja nije Danilo 9 (to nameravam kasnije detaljno da obrazlozim, ako Bog da), ali cu napomenuti par problema u uobicajenoj interpretaciji Danila 9:
1) Kako znamo kad pocinje taj period od 7 i 62 sedmice? Gradnja Jerusalima je pocinjanja i zaustavljana nekoliko puta, i pored uobicajenog Artakserksovog dekreta (Neh 2:1-8), postoje jos 3 dekreta pomenuta u Bibliji (Jezd 1:1-4, 6:12-13, 7:11-16) i nijedan od ova 4 dekreta se ne oznacava recju koju Danilo koristi.
2) Problem sa „proročkim godinama“ koje navodno imaju 360 dana. Biblijski kalendar je lunarno-solarni. Solarna godina ima 365,25 dana, a lunarna 354 dana. Da je biblijska godina samo lunarna, prazncii bi se pomerali svake godine (sto je slucaj sa Ramazanom). Zato neke godine imaju trinaesti, korekcioni, mesec i zbog toga se nikako ne može uzeti da nekakva „proročka godina“ ima 360 dana, jer se onda jevrejski praznici ne bi poklapali sa mesecima i godisnjim dobima.
Da dodam. Na osnovu čega si došao do zaključka da postoji neka "proročka godina" i da traje baš 360 dana (broj dana u godini koji je potreban da bi se priča o ubistvu Isusa uklopila u scenario Danila)?
3) U Dan 9:25 posle dva perioda, jedan od 7, a drugi od 62 nedelje. U hebrejskom se 69 kaze „60 i 9“, a ne 7 i 62. Nadalje, i posle 7 i posle 62 stoji rec nedelje, da bi se naglasilo da su to dva razlicita perioda. Takodje, prevod ignoriše punktuaciju koju imamo u hebr. tekstu – etnah (to je kao tačka zarez ; ).




Nije problem u izvršavanju čuda, već ono na šta se poziva apostol Pavle koji kaze da je dogadjaj o kom govore Dela 13:41 ispunjenje starozavetnog stiha, sto jednostavno nije tacno.



E, ovde postoji problem. U prvom slučaju je jedno čudo (Avakum govori o odlasku u vavilonsko ropstvo (koje se desilo ubrzo po izricanju proročanstva), a apostol Pavle, koji se poziva na ovaj stih, govori da se to, o čemu govori Avakum, ispunilo sad posle Isusa. Ne može nešto da se ispuni (neko čudo u koje ne bi poverovali) a odlazak Jevreja u vavilonsko ropstvo da se ne ispuni.
Dva totalno različita konteksta.

A druga stvar je što ne citira pravilno proročku reč i menja stihove (ne govorim o redosledu reči ili o nečemu drugom, već o promeni značenja teksta). Evo uporedo stih Avakum 1:5 i Dela 13:41.

1:5 „Pogledajte narode (nije vokativ, dakle ne kaže: „pogledajte, Jevreji,“ već: pogledajte druge narode)! Posmatrajte i gle -
dajte se u čudu! Čudite se, jer se u vaše dane (u dane Avakuma)
izvršava delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko o njemu priča! 6 Jer evo, po -
dižem Haldejce, narod okrutan i neobuzdan,
koji prolazi prostranstvima zemaljskim da
zauzme naselja koja mu ne pripadaju

A Pavle u Delima 13:40-41 kaže:
Zato pazite da na vas ne dođe ono što je rečeno
u Prorocima (dakle, poziva se na Avakuma 1:5):
41 ‘Gledajte, vi koji prezire-
te! Čudite se i nestanite! Jer u vaše dane
izvršavam delo u koje ne biste poverovali
ni da vam neko sve o njemu ispriča’.*”

Evo, pored toga što se Avakum 1:5 ne odnosi na doba posle Isusa, već na odlazak Jevreja u vavilonsko ropstvo, dodatni problem je što Pavle dodaje proročkoj reči (iako je Bog to izričito zabranio u Tori 5. Mojs. 4:2) i menja značenje plus vadi ovaj stih iz konteksta.