---

Očigledno da ne razumeš šta je paralelizam u hebrejskom jeziku jer nisi čitao forum, a mogao si i na internetu da se informišeš. U pitanju je stil izražavanja gde određene izjave mogu da se nadovezuju po istom smislu, ili da se višestruko prepliću. Najprostiji primer bi bio tipa (Psalam 139,13):
a) Jer si ti stvorio bubrege moje,
a) zaklanjao si me u utrobi majke moje.

Dakle, imamo dve izjave koje imaju slično značenje, a koje se pojavljuju jedna za drugom.

Malo složeniji slučaj je kao u Psalmu 51:
a) Smiluj mi se, Bože
po milosti svojoj
po velikom milosrđu svome
a) izbriši prestupe moje.

Ovde imamo da se prvi i četvrti deo stiha odnose na isti zahtev, a drugi i treći se odnose na istu konstataciju. Ovo su najjednostavniji primeri paralelizma da bi razumeo biblijski tekst o kojem pričamo. Postoje i složeniji oblici paralelizma. A nekada su čitavi stihovi i odeljci uključeni u paralelizam.

Kada su u pitanju proročke knjige, one se ne mogu razumeti tako što se uzme jedan stih i on tumači bez ikakvog predznanja. Evo da ukratko navedem koja su osnovna predznanja potrebna da bi se razumeo biblijski tekst proročkih knjiga (o tome sam već govorio na forumu, ali ne na jednom mestu):

Nakon čovekove pobune u Edenu, Bog je ljudima dao detaljna uputstva o Planu Spasenja, o dolasku Mesije, o zakonima kako treba da žive u uslovima pobune i dr. Sve te informacije nisu u početku zapisivane već su se prenosile usmenim putem, jer je to bilo dovoljno. Noje je učio od svog oca koji je direktno razgovarao sa Adamom, a Avram je učio direktno od Noja. Tek kada su Avramovi potomci izvedeni iz egipatskog ropstva, zakoni i Božja obećanja, vezano za Plan Spasenja i dr, bili su zapisani.

Da je to tako vidimo na brojnim primerima. Noje je znao za podelu na čiste i nečiste životinje, Avram je davao desetak, ljudi su prinosili žrtve itd, i sve to prema instrukcijama koje će kasnije biti zapisane u vreme Mojsija.

Takođe, stvari vezano za Plan Spasenja i dolazak Mesije, i sve drugo, bilo je poznato ljudima i pre nego što su Mojsije i proroci zapisivali svoje knjige. Tu mislim da glavne događaje iz Plana Spasenja. Da će Mesiju roditi devica znalo se pre nego što su proroci zapisali u Bibliji. Ako pogledamo istoriju neznabožačkih naroda možemo da vidimo da je Sotona stalno pokušavao da simulira i izvrće poruke koje Bog šalje ljudima.

Najpre je preko Kaina pokušao da iskrivi značenje žrtvenog sistema pa je naučio Kaina da prinese plodove zemlje, umesto plodove stada (čista životinja je simbol Mesije, a ne povrće i žiratice).

Zatim je stalno učio ljude da obožavaju mrtvu materiju i stvorenja, a ne Tvorca, pa su ljudi najviše obožavali sunce i životinje. Onda imamo da je Nimrodova žena Semiramida tvrdila da je bezgrešno začela Tamuza, i da je ona ta devica koja će roditi Mesiju, a da je Tamuz Mesija. Kada su Vavilonjani rasejani po celom svetu, obožavanje majke i deteta je nastavljeno u svim narodima, a priča o bezgrešnom začeću tih "boginja" je nastavila da se priča po narodima.

Kalendar i praznici su izmenjeni kod neznabožaca, itd, itd.

Pre 3.500 godina Mojsije zapisuje prve knjige Biblije, jer usmena tradicija više ne može da bude potpuno pouzdana, a kasnije i proroci zapisuju mnoge stvari koje su ljudima bile poznate, kao i neke stvari vezano za lokalne događaje, kao što je povratak Jevreja iz Vavilona u vreme persijskog cara.

Dakle, kada jedan nepismeni jevrejski pastir iz 15. veka pre Hrista, ili iz 1. veka, čita Mojsija i proroke, i kada Petar Vlahović iz 21. veka čita isti tekst, postoji velika razlika, jer nepismeni jevrejski pastiri imaju predznanje, oni su od malih nogu učeni religiji, Planu Spasenja, znaju hebrejski jezik da govore (ne znaju da čitaju i pišu, što nije mnogo bitno u tom trenutku), znaju jezičke strukture svog maternjeg jezika, a u biblijskim knjigama imaju nacrtano o stvarima sa kojima su već upoznati, samo što je ovde nacrtano da se ne bi zaboravilo, kao i da buduće generacije, koje odrastu sa lošim vaspitanjem, mogu da čitaju Bibliju i Božje poruke, i da krenu pravim putem.

Važno je zapaziti da oni koji su odrasli u jevrejskoj sredini, poznaju hebrejski jezik, od malih nogu slušaju biblijske priče, imaju prednost u odnosu na one koji nisu odrasli u takvoj sredini. Zato neznabošci treba da uče iz Biblije i od Jevreja, da bi razumeli Božju poruku u potpunosti. Biblija je prevashodno pisana za Jevreje, koji treba da budu videlo drugim narodima, pa da se i drugi narodi okrenu Bogu Stvoritelju.

(Naravno da Bog brine i o narodima koji nemaju kontakt sa Jevrejima i Biblijom, i o tome postoje brojni primeri. Da navedem samo jedan, kada su hrišćanski misionari otišli u jedno domorodačko pleme u Africi, iako su domoroci bili nepismeni poznavali su odlično Bibliju. Misionari su bili šokirani njihovim znanjem, a onda su saznali da se Bog obraća u snu njihovom poglavici i uči ga svim zakonima koji su zapisani u Bibliji. Dakle, Bog ima bezbrojne načine da svakoga uputi u dobru informaciju, ako ovaj pokaže interesovanje.)

Da su i neznabošci mogli da znaju o Mesiji, svedoči dolazak tri neznabožačka cara u posetu Isusu prilikom Njegovog rođenja. Dakle, svako može da čita biblijski tekst i da ga razume, ako hoće. Moguće da su ovi neznabošci znali o dolasku Mesije na osnovu svojih legendi, a ne na osnovu hebrejskih spisa.

I sa ovim predznanjem dolazimo na tekst iz Jeremije 31. poglavlje. U ovom poglavlju, kao i u mnogim poglavljima proročkih knjiga, imamo opis nekoliko događaja koji su isprepletani (paralelizam), a odnose se na slične stvari (Plan Spasenja). Sve proročke knjige govore o nekoliko događaja:

1) izlazak iz vavilonskog ropstva u vreme Persijanaca
2) prvi dolazak Mesije na svet
3) izlazak iz Velikog Vavilona kada Bog bude okupio svoj narod iz svih naroda
4) obraćenje Izraela
5) drugi dolazak Mesije na svet (Drugi Hristov dolazak)
6) treći dolazak Mesije na svet (Treći Hristov dolazak i obnova planete Zemlje)

Navodni "problem" sa razumevanjem Jeremije i drugih proročkih knjiga Starog zaveta, je "problem" sa razumevanje Otkrivenja, gde takođe imamo paralelizam, odnosno, opis više događaja u jednom tekstu, a onaj koji poznaje hebrejski način izražavanja, i ima osnovna znanja iz teologije, moći će da razume poruku.

Poznato je da biblijski tekst u početku nije imao stihove i poglavlja, niti tačke i zareze, već su postojale samo knige sa "sirovim" tekstom. Jevrejima to nije bio problem, jer im je bio poznat taj način izražavanja (koji mi zovemo paralelizam) i znali su da povezuju stihove - koji se odnosi na koji događaj.

Za lakše razumevanje Jeremije 31,15 možda da navedem stih iz Otkrivenja 8,1: "I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola sata."

Ovaj stih nije direktno povezan ni sa prethodnim stihovima, ni sa stihovima koji idu posle njega, iako velika većina (neobrazovanih) teologa povezuje taj stih. On tu stoji nezavisno od stihova oko njega (pre njega se govori o spašenima koji su preneti na Nebo, a posle njega se govori o strašnim događajima koji će uslediti pre Hristovog drugog dolaska). Ali, onaj ko razume biblijski tekst i ima teološko predznanje, znaće da poveže stih iz 8,1 sa drugim stihovima koji se odnose na pečate.

U Jeremiji 31. poglavlju opisuje se nekoliko događaja, od onih koje sam gore naveo da se njima bave proročke knjige. Stih 31,15 je nezavisan od ostalih događaja, to se jasno vidi iz konteksta:

15. stih: „Ovako kaže Gospod: ‘U Rami se čuje glas, naricanje i gorko plakanje. Rahela plače za svojim sinovima. Neće da se uteši za svojim sinovima, jer ih više nema’.”

Sledeći stih je klasičan paralelizam gde postoji zajednički detalj - "plač", ali su opisana dva različita događaja:

16. stih: Ovako kaže Gospod: „Ne plači više i nemoj suze liti, jer postoji nagrada za tvoja dela’, govori Gospod. ‘Oni će se vratiti iz neprijateljske zemlje.’

O plaču zbog rasejanja u druge zemlje se govori na mnogim mestima u Bibliji. Međutim, plač u Rami je očigledno nešto specifično, jer nije se plakalo samo u jednom malom selu, nego po svim selima i gradovima zbog rasejanja.

"Plač u Rami" je klasičan primer "znaka", kao što je događaj opisan u Isaiji 34,4 gde se kaže: "Raspašće se sva nebeska vojska. Nebesa će se saviti kao svitak, a sva
njihova vojska popadaće kao što suvo lišće opada s loze i kao što sasušene smokve padaju s drveta."

Dakle, plač u nekom malom selu ne može nikako da bude povezan sa plačem celog naroda zbog rasejanja. Određeni specifični događaji, kao ovaj u Rami, raspad nebesa i dr, predstavljaju znak da će se desiti nešto što se očekuje da će se desiti. Takvi događaji obično nisu tačno vremenski i datumski određeni, ali kad vidimo da se to desi, onda znamo da je to ono što je Bog nagovestio. Slično imamo i u Mateju 24,15 gde se kaže da kad ljudi vide "gnusobu pustošnu da stoji na svetom mestu" treba da beže u brda itd.


Vidim da si postao stručnjak za grčki jezik. Ceo Novi zavet su pisali Jevreji, kao i Stari zavet, i to na hebrejskom jeziku, i pusti grčki jezik. Isus jasno govori o dva događaja - o razorenju Jerusalima i o svom Drugom dolasku. Učenici su ga pitali o Njegovom drugom dolasku, a On im govori o oba događaja - o razorenju Hrama kao o slici Njegovog drugog dolaska.

Da spomenem stihove koji se u Mateju 24 odnose na razorenje Jerusalima, sa naznakom da su u pitanju veoma slični događaji sa Hristovim drugim dolaskom (paralelizam):

Matej 24:
2 A on im reče: „Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem, sve će se ovde srušiti, neće ostati ni kamen na kamenu.”
9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas
10 Tada će se mnogi rasrditi, jedan drugoga izdati i jedan drugoga mrzeti.
16 Tada stanovnici Judeje neka beže u planine, 17 a ko bude na krovu ne ka ne silazi da uzme nešto iz svoje kuće,
18 i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač. 19 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane. 20 Molite se da to vaše bežanje ne bude u zimu ili na Šabat
34 Zaista vam ka žem da ova generacija neće proći dok se sve ovo ne desi.

Isti princip imamo i u Luki 21.

Isus jasno govori učenicima o velikom otpadu koji postoji u tom trenutku u Izraelu i da će se desiti veliko uništenje, a ne da će Mesija da izbavi neposlušan narod od ropstva, što su oni očekivali. U isto vreme govori i o Svom drugom dolasku.


Po tebi je Isus lažovčina, a ti si veći stručnjak za teologiju od Njega. Isus je došao na Jubilarnu godinu, koja je ukazivala na Njegov dolazak, i čita tekst koji je vezan za dolazak Mesije na Jubilarnu godinu. Jasno je da će Njegov i prvi i drugi dolazak (a verovatno i treći) biti na Jubilarnu godinu. Njegov prvi dolazak nije bio "dolazak suda" i zato je izostavljen taj deo teksta, a oni koji su poznavali teologiju znali su i o dolasku Mesije, i o danu suda kada se bude desilo vaskrsenje (pogledaj šta kaže Lazareva sestra).

Dakle, Isus nije lažovčina, nego si ti saznao dve stvari iz teoligije, truješ se lažima na satanističkim sajtovima, i onda padaš u vatru i pričaš gluposti.


Ovako može da priča samo neko ko je teološki nepismen ili polupismen. Još su Adam i Noje znali o Prvom, Drugom i Trećem dolasku Mesije, a kamoli Jevreji iz 6. veka pre Hrista. Sve proročke knjige jasno i razdvojeno govore o ovim, i drugim događajima, a to što se laik iz matematike, koji zna samo tablicu množenja, pravi pametan da zna da rešava diferencijalne jednačine, to je slika neznabožačke teologije koja na kraju kulminira mržnjom prema pravom Bogu (jevrejskom Bogu) i Njegovom narodu.


Pusti ti "uobičajenu interpretaciju". Na ovom forumu se ne bavimo uobičajenim interpretacijama. Primer paralelizma iz ovog poglavlja, o kojem sam govorio na forumu, odnosi se naročito na poslednja dva stiha, gde se prvi delovi stihova odnose na jedan događaj, a drugi delovi na drugi događaj, a generalno se bave sličnom pričom. Slične strukture imamo i ranije.

Sa gornjim obrazloženjima sam objasnio i ostale tvoje prigovore, pa ako budeš imao još nekih pitanja, javi, ali gledaj da budeš koliko-toliko pristojan. Ja sam spreman da ti odgovaram na pitanja, ali ako budeš bio drzak, i ako se budeš osiono ponašao, onda ćeš biti uskraćen za moje odgovore.