---

Da ljudi mogu da preteruju u postenju, svedoci primer jednog mog prijatelja. Pre izvesnog vremena ispricao mi je sta mu se desilo. Ovako ide njegova prica (sa njegovim srbijanskim slengom):

Legao ja jedno vece da spavam, i negde ujutru, sanjam ja kako ulazim u veliki kineski trzni centar. Kad tamo, na vrh trznog centra, vidim ja Baraka Obamu. Izgleda fin neki čova, smeška se, ljubazan. A u to vreme ja zavrsavao neke poslove oko njive i prifalile mi pare. I kazem ja sebi: "Odoh kod Baraka Obame da ga pitam da bi pozajmi neke pare do sutra."

I dođem ja kod njega, pozdravim ga i kažem mu: "Ako možeš da mi pozajmiš 900 evra do sutra uveče. Sigurno ću da ti vrnem pare."

A on će meni: "Vidi, ću ti pozajmim 3.000 evra, a ti do sutra uveče da mi vrneš samo 900, koliko si tražio."

I da on meni pare. Kad u tom trenutku moja baba lupa na vrata i probudi me. "Šta je baba, što me probudi?" A baba će: "Molim te sinko, došao komšija straži 160 dinara da pozajmi za cigare, a ja nemam da mu dam. Jel imaš ti?"

"Kuku bre baba", kažem ja u sebi, "što me probudi, a čoveku (Baraku Obami) nisam vrnuo pare."

I ja babi dam 200 dinara, iako ne pozajmljujem pare ljudima za cigare i rakiju, samo da se što pre vratim u krevet i čoveku vrnem pare.

I vratim se ja u krevet, potrudim se da ponovo zaspim, i stvarno zaspim, i ponovo nastavim da sanjam san. I ja odem lepo kod Baraka Omame i vrnem mu pare. I onda se probudim, i mirne savesti odem da radim baštu.

. . .

Naravno da moj prijatelj zna da je to samo san, ali on je ipak hteo da mu bude "mirna savest".