---

Naravno da je vreme da se sto pre napustaju gradovi. Sa selom je ista prica kao i sa gradom. Ljudi koji nemaju para da kupe stan u gradu, oni iznajme stan pa zive u gradu. Ko nema para da kupi imanje, moze da iznajmi kucu ili sobu u nekom selu, i da u selu trazi neki posao da radi, kao sto u gradu trazi posao da radi. Moze da ode u kopirnicu i da ostampa veliki papir, ili nekoliko papira, sa natpisom: "Trazim sobu ili kucu za iznajmljivanje" i ispod svoj broj telefona, pa da okaci na par mesta u selu u kojem zeli da zivi. Isto tako ljudi traze stanove i sobe u gradu. (Ljudi sa sela se ne oglasavaju u novinama da izdaju sobe i stanove, jer nikog ne zanima da zivi na selu.) Najbolje je otici u selo gde ima neki prijatelj od koga moze da se uci o radu u basti.

Najveci problem sa ljudima je lenjost, jer su odrasli po gradicima i gradovima, i nemaju radne navike da rade na zemlji, vec su nauceni da lenstvuju sedeci u skolskim klupama, i da bubaju napamet po dve, tri recenice da dobiju prelaznu ocenu, zavrse skolu, i "usrece" svoje roditelje. Zato su retki pojedinci koji imaju mentalne snage da pokrenu neku privatnu inicijativu i da preuzmu odgovornost za svoj zivot. Takvi treba da budu zadovoljni da imaju jednu sobu, i da imaju dobrog gazdu koji ce da im nadje posao i da brine o njima, i da postuju gazdu kao Boga, kao sto bi i zene trebale da postuju dobre muzeve koji su u stanju da brinu o njima.