#34647
Evo da podelim deo teksta iz biltena Saborne crkve ....
Nedovoljno voljenom obiÄno sebe smatarju deca koja nisu dobila dovoljno roditeljkske ljubavi ,majÄinske nežnosti,domaće topline,kao i ona koja su vaspitana van porodice.UopÅ¡te nije obavezno das u to deca iz rasturenih porodica ,internata ili domova za nezbrinutu decu.Ma kako to žalosno zvuÄalo ,ali i u celovitim porodicama ,materijalno obezbeÄ‘enim,deca vrlo Äesto bivaju nedovoljno ovljena.ZaÅ¡to?Zato Å¡to danas ,na žalost.roditelji Äesto misle da se ljubav prema deci sastoji u tome da se zaradi Å¡to viÅ¡e novca ,da se nahrani i napoji dete,da se naÄ‘e dobra dadilja ili prestižni dećiji vrtić-tj da se obezbede njegove osnovne potrebe.Na taj naÄin ispada da se prema deci odnose kao prema inkubatorskim pilićima,koji se razlikuju od onih koji rastu pod kvoÄkom u selu…Glavna osobina inkubatorskih pilića je da kod njih nisu formirane svakodnevne navike neophodne za život odrasle kokoÅ¡ke .Zbog toga ,ako “vaspitanikeâ€pustimo na slobodu ,oni neće umeti da se zaÅ¡tite ili pobegnu od grabljivaca,neće umeti da kljucaju travu ,da traže hranu ….pa neće uspeti ni da produže svoj rod zato Å¡to je ,premade i takve kvoÄke nose jaja,kod njih izgubljen instikt leganja.Skoro isto se to dogaÄ‘a I kod ljudi .Ukoliko Äovek provede svoje detinstovo u jaslicama I deÄijim vrtićima,I pri tom ne dobija pravilno porodiÄno vaspitanje ,onnda će u teÅ¡kim životnim situacijama-pri izboru muža, ili bilo kojoj stresnoj I konfliktnoj sitaciji,pri vaspitanju svoje dece-on biti bespomoćan.
Kako to ?-zapita će se mnogi –zar nije prihvaćeno miÅ¡ljenje da za socijalizaciju deteta ono treba da pohaÄ‘a I predÅ¡kolske ustanove ?Ali , u tom sluÄaju ,vodeći se tom logikom najharmoniÄnija i socijalno najuspeÅ¡nija moraju biti deca iz deÄijih domova .Jer ona se stalno nalaze u kolektivu.MeÄ‘utim , nije tako.ÄŒim odrasla deca odu iz deÄijih domova u samostalan život ,pokazuje se da ona apsolutno nisu spremna za život-ni u svakodnevnom životu , ni u psiholoÅ¡kom smislu ,niti na planu samorealizacije…..Ta deca po statistici , 85-90% sluÄajeva postaj žitelji popravnih domova ili zatvora.PrilagoÄ‘avanje takve dece na život je veoma teÅ¡ko.
Živeći u prodici ,dete raste usvajajući iskustva starijih.Ono kako tako ume da reÅ¡ava životne problem.Ali,najvažnije je dag a porodiÄni život uÄi kako da prevazilazi problem,prepreke koje odrastao Äovek sreće na svakom koraku,da u nekim sluÄajevima ide na kompromis ,a u drugim –da bude principijelan.Kad se dete vaspita u porodici ono kroz primer vidi da mama I tata neÅ¡to prećute,neÅ¡to okrenu na Å¡alu ,a nekad insistiraju na svome.I, ono poÄinje da shvata ,da upija životne mudrosti,naÄin života sopstvene porodice, a ne nekakve apstraktne.Porodica prenosi deci iskustvo,sakupljeno iz pokoljenja u pokoljenje.
Za uravnotežen razvoje ,detetu je veoma potreban osećaj zaÅ¡tićenosti.a,njega upravo daje mama.ZaÅ¡tita –to je najvažnija majÄinska funkcija.Å¡ta kod mama radi ,krajiÄkom oka ona sve vreme posmatra dete.Prevremeni prekid te zaÅ¡tite primorava dete da izgradi sopstvenu zaÅ¡titu-nauÅ¡trub njegovog psiholoÅ¡kog razvoja…Dete je veoma uplaÅ¡eno kad ga pre vremena odvoje od majke .Zbog toga deca tako Äesto plaÄu I razboljevaju se,Äak I u vrlo dobrim vrtićima,posebno prve godine….Budimo otvoreni,svet je veoma težak,ponekad Äak I surova.ÄŒovek koji nije proÅ¡ao dobru porodiÄnu socijalizaciju nalazi se jedan na jedan sa ovim svetom i – on je u panici ,zato Å¡to ga nisu nauÄili da reÅ¡ava životne problem ,da izlazi iz konflikata,da gradi tople odnose sa onima koji ga okružuju I da , istovremeno postavi na svoje mesto manipulatore koji žele da mu otmu njegovu slobodu i liÄni prostor…