---

Ево једног догађаја који ће многе да саблазни, али догађај показује како се некада гледало на породицу и потомство, што је врло блиско Библији (из књиге "Племе Кучи" Марко Рашовић):

БОЈ НА ХОТСКИМ КОРИТИМА
За вријеме кучког војводе Петра Иликова било је више бојева и окршаја између Куча и Турака. Један од познатих бојева догодио се на Хотским Коритима. Ко је Турке у овом боју предводио и које је године то било — не зна се, али свакако то је било у почетку XVIII вијека.
Народно предање кога је забиљежио војвода Марко, о томе каже ово: ,,Неки паша дошао је од Пећи са великом војсксм и уло- 1’орио се на Хотским Коритима. Дошавши тамо, паша позове к себи кучке и арбаиашке главаре, па их запита: „Чија је жена најлепша у околини?” На поставл.ено питање главари одговорише да је најлеп- ша жена његовог побратима Марка Ћонова из Затријепча” мислећи да паша неће тражити да му се доведе жена свога побратима. Међу- тим, паша није ни најмање гледао на побратимство, него нареди да му доведу Марка. Кад Марко дође паша га упита: „Марко, хоћеш ли ми дати твоју жену да ноћас буде код мене под шатором?” — Нећу, пашо — одговори Марко — него ћу прије дати свој живот, него своју жену. Кад паша чу ове ријечи свога побратима, нареди да се пободе један нож у ледину ручицом у земл>у а врхом навише. За- тим приведе побратима и нареди слугама да га ставе грудима на нож. Кад они то урадише, нареди им да притежу док нож почне продирати у груди. При томе питали су да ли пристаје да дадне жену. Марко је стално одговарао да не пристаје. Слуге су све јаче притезале док Марка најзад не прободе нож и изађе на леђа, кад је већ он мртав био. Тада паша нареди те му доведоше његову жену Марицу. Она се претварала као да јој није жао мужа, али је у мислима и души друкчије осјећала. Марица је собом донијела и један нож (бритву), који по обичају свака млада Малисорка при вјенчању добије и по- слије собом увијек носи. Тај обичај и данас постоји у Малесији Скадарској.
При уласку у шатор Марица је казала главарима да ће она убити пашу, те зато нека они прикупе војску, уреде и ударе на Турке. Марица је тако и у.радила. У неко доба ноћи пошто је паша заспао, она потегне свој нож и закоље пашу као пиле. Кад се ујутру раздани Марица побјегне испод шатора, а слугама рече, да је паша њу пу- стио да иде кући а њима да је наредио да га не буде, док се сам не пробуди и устане.
Пошто се Марица удаљи од шатора саопшти главарима и Кучима да је пашу убила. Кад ови то разумјеше, одмах ударише изненада са већ припремљеном војском на Турке и до ноге их потукоше.
Марица послије тога пође кући, те кад је тамо неко запита да ли ће се удати? она одговори:
- Хоћу за мога свекра.
- Како за мном, ти си моја снаха, ја сам више стар, мени не треба жена - одговори Ђон.
- Ти си изгубио свога сина за мене, па или ћу ти родиги другог или га нећу никоме другоме рађати — одговори Марица. Тако су се они вјенчали и Марица је родила сина Стјепа од кога сада постоји братство Бањкани.