---

Паде Ловћен и Цетиње,
Црногорска светилишта,
Само Јанко Вукотићу,
не одступај са бојишта,
На дан кад се Христос роди,
у снијегу и у леду,
Он са својом дивизијом,
још вјерује у побједу.
А побједа за њих значи,
издржати бар три дана,
Док одступе србске трупе,
албанијом до Јадрана.
Црногорци Божић славе,
А на Тари швабе стоје,
Док бадњаци горијаху,
Сердар борце храбри своје:
''Ми морамо изгинути'',
Војницима својим рече,
''Знајте да је синоћ било,
Наше задње Бадње вече.
Кад Мојковац буде пао,
Ни нас више неће бити,
Нека знају швапске трупе,
Да нећемо одступити!
Јер је наша дужност света,
Да их ође дочекамо,
И да војску србијанску,
Од покоља сачувамо.''
И три дана Црногорци,
Гинули су без узмака,
Је ли иђе више било,
Таквих људи и јунака?
Хероизам сличан није,
Историја записала,
Да се за спас једне војске,
Друга војска жртвовала.