---

Poštovani Miroljube,
imao sam čast da te upoznam na poslednjoj tribini na Banovom brdu i predložim dvoboj, ili bolje reći, sparing britkim sabljama.

Skoro 10 godina treniram ninjutsu i imam pristojnu veštinu sa tradicionalnim samurajskim oružjem, naročito sa katanom. Treniram i snagu i u poslednje tri godine sam je duplirao.
Problem je što nigde ne mogu da nađem pravog protivnika za nešto iole ozbiljnije od kontrolisanog sparinga. Sve same pizde i padavičari, prete preko interneta, a kad predložim megdan, samo izvrdaju. Skoro sam se pokačio sa jednom komunjarskom slinom iz anarhosindikalističke inicijative, poče nešto da mi preti napadom sa leđa na Slaviji, predložim megdan, blokira me.

Za tebe sam prvi put čuo kada si zapretio ekumenisti Đakovcu, da ćeš ga iseći britkom sabljom i tada sam usvojio ono legendarno "pas im se posra".
Pomislio sam, vidi čoeka, spreman da potegne sablju, a ne ko isfeminizirani padavičari u uskim pantalonama, što sablju ne umeju ni da drže kako treba.

Poslednji okršaj između samuraja i crnogorskog junaka Lekse Saičića se završio porazom samuraja i ja bih hteo da izjednačim rezultat. Mislim da bi junak iz Kuča, direktan potomak vojvode Radonje Petrovića, bio idealna zamena za Saičića. Ako hoću da se proslavim junaštvom, a hoću, potreban je megdan sa junakom, a ne sa nekim padavičarem.

Uzdravlje, pa da revanš bude u obnovljenom Dušanovom carstvu, ko god pobedi, ako obojica preživimo 3. svetski rat.

Ovo su moje čelične lepotice. Desna je tupa, za trening, a leva britka, za borbu.