#4974
bojsane je napisao:
Dobro ste odgovorili,ali tu se onda postavlja pitanje konteksta i univerzalnosti dijelova Biblije.Kad kazete da se Jovan obraca specificnoj grupi ljudi,to znaci da bi ovu poslanicu trebalo sagledati u njenom kontekstu,odnosno kontekstu onih kojima je poslanica upucena.To bi znacilo da ona kao takva nema univerzalnu poruku.Isti bi se sud onda mogao postaviti i za druge dijelove Biblije,da oni pripadaju jednom proslom vremenu i da su upuceni odredjenim grupacijama ljudi,odnosno da imaju specificnu poruku,zavisno od okolnosti.Takvo razmisljanje bi dalo za pravo nekom da kaze:"Pa dobro,mozemo i Knjigu propovjednikovu da sagledamo u njenom kontekstu.Napisana je iz perspektive covjeka koji je bio toliko razocaran u zivot,pa je napisao da je najsrecniji onaj covjek koji se nikad nije ni rodio.Ili recimo da je Jovove sudove o Bozijoj pravednosti treba sagledati iz perspektive covjeka slomljenog od bola i patnje,pa ih ne treba uzeti kao racionalne."U vec spomenutoj Knjizi propovjednikovoj se nalazi jedan od stihova koji najjace demantuju ideju od besmrtnosti duse("kad covjek umre,u taj dan propadnu sve pomisli njegove",parafrazirao sam,ali znate o cemu se radi).Moglo bi se reci da iz slicnih razloga ne mozemo koristiti argumente iz ove knjige da bi generalizovali stav o stanju ljudi poslije smrti,jer moramo ovu knjigu uzeti u kontekstu,iz razloga sto je njen autor imao specifican zivotni put u duhovnom smislu.Ispalo bi da Biblija nema univerzalnu i svevremensku poruku,sto je naravno besmisleno.Dakle,zasto bi poslanice bile izuzetak od tog pravila,kada daju ovakve stihove kao Jovan?Ne morate mi opet u odgovoru spominjati savremene,liberalne "Hriscane" kao referentnu tacku,rekao sam vec da se slazem sa vama u potpunosti po tom pitanju.
Ides u krajnost sa takvim razmisljanjem i vidi se da ne razumes generalnu poruku Biblije. Ono sto je fundament Biblije, osnova, temelj, jeste Tanah (Stari zavet), a posebno prvih 5 knjiga koji se zovu zajednickim imenom Tora, gde su dati zakoni, propisi i uredbe kako bi covek, porodica i drzava trebali da funkcionisu. U ostalim knjigama Tanaha imamo opis kako je Bog delovao u proslosti i kako ce delovati u buducnosti. Ceo Tanah je pisan najpre za Jevreje, koji su bili izabrani Bozji narod, i koji su to trebali da primene u zivotu i da druge narode sveta nauce kako treba da zive.
U Novom zavetu imamo najpre opis ispunjenja prorocanstava o dolasku Mesije (Spasitelja) koji su opisani u Jevandjeljima, a zatim i poslanice u kojima je opisano kako su apostoli ucili neznabosce religiji. Bez poznavanja Tanaha nije moguce razumeti Novi zavet.
Dakle, mi treba da ucimo Bozju nauku, ali ne treba druge da sablaznjavamo sa znanjem koje imamo. Onima koji malo ili nista ne znaju o Bogu ne treba da pricamo o stanju mrtvih, praznicima, obrezanju itd, vec o elementarnim teoloskim stvarima - da se ne kurvaju, da se ne drogiraju, da se uce da rade da bi bili slobodni, da ulazu u porodicu itd. Sa onima koji su upoznati sa religijom mozemo da pricamo o ozbiljnijim teoloskim temama, ukljucujuci i pitanje Mesije. Ne mozemo da pricamo sa nekim o Mesiji, ako taj nije citao Bibliju ili mu Biblija nije autirotet. Mi u Tanahu mozemo da vidimo da je Isus Mesija, a onaj ko nije citao Tanah moze samo bez razumevanja da kaze "Isus je Mesija", a da ne razume sta to znaci.
Ako ne razumes osnovnu poruku Biblije, onda ces moci da kazes: "U Bibliji pise "Nema Boga"." Jeste, u Bibliji na jednom mestu pise "Nema Boga", ali cela recenica glasi: "Rece bezumnik u srcu svom: 'Nema Boga'." Dakle, Bibliju treba citati od pocetka i onda nece biti nerazumevanja poruka iz poslanica.