---

Poštovani Miroljube, pošto ste predložili da čitamo kapitalne knjige Elen Vajt: "Velika borba" i "Rani spisi", da li možete da objasnite ova dva citata iz obe knjige?

Na početku ovog poglavlja iz Ranih spisa, ona izjavljuje:

"U duhu sam bila preneta u vreme kad su neznabožački idolopoklonici svirepo progonili i ubijali hrišćane."

Malo dalje, nastavlja:

"Jevreji koji su ranije raspaljivali neznabošce protiv Isusa nisu mogli da prođu nekažnjeno. U sudnici, dok se Pilat predomišljao oklevajući da osudi Isusa, razbesneli Jevreji su vikali: „Krv njegova na nas i na djecu našu“. I Izraelska nacija je zaista doživela ispunjenje ove strašne kletve koju je sama na sebe prizvala. I neznabošci i takozvani hrišćani podjednako su bili neprijateljski raspoloženi prema njima. Takozvani hrišćani, u svojoj revnosti za Hrista koga su Jevreji razapeli mislili su da će, ukoliko više budu mučili Jevreje, utoliko bolje ugoditi Bogu. Otuda je toliko Jevreja, koji nisu verovali u Isusa, bilo ubijeno dok su ostali gonjeni od mesta do mesta i kažnjavani mučenjem na sve moguće načine.

Hristova krv i krv učenika, koje su poubijali, bila je na njima i stoga su ih stizale strašne kazne. Pratilo ih je Božje prokletstvo tako da su postali predmet prezira i podsmeha i za neznabošce i za takozvane hrišćane. Bili su uniženi, ljudi su ih se klonili i mrzeli ih kao da je na njima bio Kajinov znak. Ipak, videh da je Bog na čudnovat način sačuvao ovaj narod i razasuo ga po celom svetu kako bi svi mogli videti da na njima počiva osobito Božje prokletstvo. Videla sam da je Bog odbacio Jevreje kao naciju, ali da će se pojedinci između njih obratiti i biti u stanju da skinu veo sa svojih srca i shvate ispunjenje proročanstva odnosno njihovog naroda. Oni će primiti Isusa kao Spasitelja sveta i uvideti kako je veliki greh učinila njihova nacija time što Ga je odbacila i razapela."

(Rani spisi, Veliko otpadništvo, str. 181.)


"Ali Izrael je odbacio dar koji mu je nebo dalo. Kad je ponizni Učitelj, izlazeći tog dana iz hrama, prekoračio prag zlatnih vrata, slava Božja napustila je hram ZAUVJEK. Ispunile su se Spasiteljeve riječi: “Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.” Matej 23, 38."

Priča o nerodnoj smokvi pokazala je Božje postupanje sa jevrejskim narodom. Zapovijest je glasila: “Odsjeci je, zašto da zemlji smeta?” Luka 13, 7."

(Velika borba, Razorenje Jerusalima, 18.3, 21.2)