#7603
nikola je napisao:
Miroljube zar ne mislite da se stradanjem spasavaju duse, ja ne vidim drugu pozadinu stradanja, ako je taj ko strada na Bozjoj strani jedini je podnosljivi razlog stradanju nezlocinaca. Kolko nepravde samo danas ima prema srbima na KiM a vekovima su srbi stranci u Srbiji. Kakav moze da bude covek koji ne strada, dali moze da bude covek, ja mislim da ne u ovim danasnjim uslovima
Pobozan covek retko strada, osim ako je to u funkciji promovisanja religije. Pobozni jevrejski mladici (Danilo, Sedrah, Misah i Avdenago) su bili u ropstvu u Vavilonu, ali su njihov postenje, sposobnost i poboznost ucinili da budu najpostovaniji na dvoru vavilonskog cara. Slicna je situacija bila i sa Josifom u Egiptu, kao i sa Avramom. Nekada je stradanje u funkciji izgradnje karaktera. U slucaju Srba, stradanje je bilo posledica odbacivanja Boga. Posle stradanja kod Srba je obicno dolazilo do privremenog preporoda i duhovnog vaskrsenja, a onda ponovo do otpada. Danas zivimo u vreme teskog otpada i zaro cemo tek da stradamo. Ovo nije nista. Ali, mozda posle stradanja cemo da se dozovemo pameti, pa dodje do neke reforme.