U poslednjih nekoliko decenija objavljeno je mnostvo knjiga, naucnih radova i drugih publikacija, u kojima naucnici koji zastupaju koncept stvaranja iznose svoje tvrdnje i dokaze. Znacaj svih ovih radova nije samo u tome sto se u njima iznosi koncept stvaranja, vec i zato sto se objasnjava priroda i snaga Potopa. Dakle, Potop na odrecen nacin predstavlja kljuc. Jedan takav Potop moze objasniti postojanje fosila i slojeva stena koji se tradicionalno interpretiraju kao dokaz za dugi period uniformnih procesa. U prvo vreme se biblijski izvestaj razmatrao kao verodostojan sa naucnog aspekta. Potop se zaista desio i geologija obiluje dokazima za katastrofizam. Koncept mlade Zemlje je direktno povezan sa globalnim Potopom, kao sto verovanje u staru Zemlju, od strane nekih hriscana, zahteva verovanje u ideju lokalnog potopa.

Ali, poslednjih godina stvari se menjaju. Kolege evolucionisti se verovatno nece sloziti, ali koncept stvaranja je izazvao revoluciju u sekularizovanom geoloskom misljenju. Od skora, sekularna geologija je usvojila mnoge od
adikalnih pozicija iznesenih od strane naucnika koji zastupaju koncept stvaranja, i danas imamo da se citave discipline u geologiji vracaju katastrofizmu. Mnogi vodeci geolozi danasnjice se deklarisu kao
eokatastrofisti, i navode dinamicke procese velikih razmera za objasnjenje nastanka geoloskih slojeva i njihovih osobina. Razmotrimo na trenutak razmisljanje Dr. Derek Agera, bivseg predsednika Engleskog geoloskog drustva. Pokusavajuci da se ogradi od geologa kreacionista koji veruju u Nojev Potop, on je oziveo u geologiji vracanje ka procesima Potopa: Uragan, poplava ili cunami mogu vise uciniti za sat ili dan nego sto obicni procesi u prirodi mogu postici za hiljade godina... Drugim recima, istorija bilo kog dela zemlje izgleda kao zivot vojnika: sastoji se od dugih perioda dosadjivanja i kratkih perioda ratovanja.


Ager insistira, kao i mnogi danasnji poznati geolozi, da mnoge (a mozda i skoro sve) geoloske naslage su ocigledno sekvence rapidnog katastrofistickog talozenja, najcesce povezane sa vodom. Na primer, mnogi se slazu da je svaki fosilonosni, horizontalno polozeni sloj u Velikom Kanjonu (Grand Canyon) nastao u katastrofi na jedan ili drugi nacin. Povecava se broj geologa neokatastrofista koji smatraju da serije katastrofa koje su natalozile Tapeats Pescar nisu ista ili iste katastrofe koje su natalozile ostale slojeve na obodu Kanjona. Oni tvrde da su sve sekvence katastrofa odvojene milionima i milionima godina. Ocigledno je da oni priznaju katastrofizam u geologiji, ali se jos uvek drze koncepta stare Zemlje i zadrzavaju vreme navodno potrebno za evoluciju, koje je verovatno proteklo.

Istaknimo jos jednom sta neokatastrofisti kazu. Po njima je skoro sav stenski materijal natalozen rapidno, kao sediment, katastrofickim procesima. Ovi dogacaji su odvojeni velikim vremenskim periodima. (slika) Ali, dok cinjenice ukazuju na naglo katastroficko talozenje koje se odigralo za kratko vreme, za velike periode vremena koji su navodno protekli izmecu talozenja slojeva - dokaza nema! Dokaz za vreme je odsustvo fizickog dokaza. Sve cinjenice ukazuju na nagle, katastroficke procese Potopa.

U pocetku je obaveza geologa kreacionista bila da suprostave katastrofizam nasuprot striktnom uniformizmu (ideji da se svaki geoloski sloj talozio polako i postepeno, procesima i stopama slicnim onim danas).2 Danas, nakon prihvatanja rapidnih, katastrofickih procesa od strane poznatih geologa, posao kreacionista se nesto promenio. Danas se tezi vezivanju ovih slojeva u jednu katastrofu, i iznosenju cinjenica da vreme koje je proteklo izmecu talozenja dva susedna sloja nije bilo dugo.

U nekoliko iznetih primera cemo pokazati kako se slojevi mogu vezati zajedno u prilicno kratak period vremena. To ne znaci da ovim primerima mozemo precizno da odredjujemo starost Zemlje. Namera je da se pokaze da cinjenice govore o jednom rapidnom katastrofickom dogadjaju koji je odgovoran za vecinu fosilonostih stena na nasoj planeti koji se nastavljaju u geoloskom stubu, ne ostavljajuci vremena koje je navodno potrebno za evoluciju.

Literatura

1. Ager, Derek, The Nature of the Stratigraphical Record, 1981, pp. 54, 106.

2. Knjigu The Genesis Flood (Biblijski Potop), koju su napisali John Whitcomb i Henry Morris 1961. god., mnogi smatraju pocetkom savremenog kreacionizma. U prvo vreme, ona je predstavljala sistematsku i naucno opravdanu odbranu biblijskog pogleda na istoriju sveta. Ona i danas ima veliku vrednost.