Vodozemacko-reptilska i reptilsko-sisarska granica je ona kod koje se prave najcesce tvrdnje o prelaznim redovima. Olson je rekao: Reptilsko-sisarski prelaz ima daleko najbolji zapis koji pokazuje nastanak novog reda.
Drugi tvrde da ima formi koje savrseno stoje na reptilsko-sisarskoj granici.

Ali, ovo su upravo oni redovi koji su najblize slicni, u skeletnim crtama, delovima koji su sacuvani u fosilnom zapisu. Prelaz beskicmenjaka u kicmenjake, ribe u cetvoronosca sa stopalima i nogama, ili jedne neletece zivotinje u letecu, nekoliko je primera koji bi zahtevali revolucionarnu promenu u strukturi. Takve transformacije trebalo bi da omoguce lako prepoznatljive prelazne nizove u fosilnom zapisu, da su se zaista desile kroz evolucioni proces. Sa druge strane, ako je kreacionisticki model pravi model, upravo ce na tim granicama odsustvo prelaznih formi biti najevidentnije.

Suprotno je istina - i kod vodozemacko-reptilskih i reptilsko-sisarskih granica, posebno kod prvih. Mada je moguce razlikovati zive reptile od vodozemaca na osnovu bazicnih skeletnih karakteristika, oni se mnogo lakse razlikuju pomocu mekih delova, i u stvari, glavna odredjena karakteristika koja razdvaja reptile od vodozemaca je ta, sto reptili imaju amnion jaje, za razliku od vodozemaca koji ga ne poseduju.

Mnoge od dijagnostickih karakteristika sisara, naravno, leze u njihovoj mekoj anatomoji ili fiziologiji. One ukljucuju njihov nacin reprodukcije, toplokrvnost, nacin disanja usled posedovanja dijafragme, sisanje mladunaca, i posedovanje dlake.

Dalje, da bi se cinjenice fosilnog zapisa poklopile sa predvidjanjima evolucionog modela, mora se uspostaviti istinski vremenski niz koji se slaze sa tim predvidjanjima. Ovo nije bilo moguce kod vodozemacko-reptilskog modela na osnovu do sada otkrivenog fosilnog materijala.

Poznate forme Seymouria i Diadectes, za koje se kaze da stoje na liniji razdvajanja izmedju vodozemaca i reptila, poticu iz rane permske faze. Ovo je bar 20 miliona godina prekasno, prema evolucionoj vremenskoj skali, da bi one bile preci reptila. Takozvani osnovni reptili iz reda Cotylosauria, nadjeni su ne u permskom periodu ili kasnije, vec u prethodnom, gornjo-karbonskom periodu.

U stvari, sisaroliki reptili potklase Synapsida, za koje se pretpostavlja da su doveli do sisara, nadjeni su u gornjo-karbonskom, moguce cak u ranom gornjo-karbonskom periodu. Tako Seymoruia i Diadectes, preci reptila, ne samo da bi datirali posle reptila nekoliko desetina miliona godina, vec bi datirali cak i posle predaka sisara jednako dugo vremena.

Stvorenja ukljucena u klasu Mammalia predstavljaju raznovrsnu grupu. Sva su toplokrvna i zenke imaju mlecne zlezde za hranjenje mladunaca. Sisari pokrivaju 32 reda, od kojih su vecina placentalni sisari, ali koji takodje ukljucuju i Monotremata, koji obuhvata bodljikavog mravojeda koji leze jaja i Platypus kljunasa koji takodje leze jaja, i Marsupialia koji ukljucuje oposume i marsupial torbare, poput kengura i valabija.

Zanimljivo je primetiti da postoje tvrdnje o pronadjenim prelaznim formama izmedju reptila i sisara, dok neki evolucionisti priznaju da prelazni preci ni za jedan od 32 sisarska reda nisu otkriveni. Tako George Gaylord Simpson, posle tvrdnje da nigde na svetu nema ni traga fosila koji ce smanjiti jaz izmedju Hyracotherium (Eohippus), za koga evolucionisti pretpostavljaju da je bio prvi konj, i njegovog pretpostavljenog predackog reda Condylarthra, dalje kaze:

Ovo vazi za sva 32 reda sisara... Najraniji i najprimitivniji poznati clanovi svakog reda vec imaju osnovne redne karakteristike, i ni u jednom slucaju nije poznat jedan priblizno kontinuirani niz od jednog reda ka drugom. U vecini slucajeva prelom je tako ostar i jaz tako veliki da je poreklo reda spekulativno i vrlo polemicno.

Literatura

1. E. C. Olson, The Evolution of Life, The New American Library, New York, 1965, str. 207.

2. G. G. Simpson, Tempo and Mode in Evolution, Columbia University Press, New York, 1944, str. 105.