Red Rodentia (glodari) trebalo bi da omoguci evolucionistima jednu grupu zivotinja idealnu za evolucione studije. Po broju vrsta i rodova, glodari nadmasuju sve ostale redove sisara zajedno. Oni uspevaju u gotovo svim uslovima. Sigurno, ako bi neka grupa zivotinja mogla obezbediti prelazne forme, onda bi to bila ova grupa.

U pogledu njihovog porekla, Romer kaze:

Poreklo glodara je nejasno. Kada se oni prvi put pojavljuju u kasnom pliocenu, u rodu Paramys, mi vec imamo posla sa jednim tipicnim, mada dosta primitivnim, pravim glodarom, sa telesnim karakteristikama - dobro razvijenim. Verovatno su oni, naravno, nastali od nekog bazicnog, insektivornog, placentalnog pretka, ali prelazne forme nisu poznate.


Usput, prelazne forme izmedju bazicnih glodarskih tipova nisu nadjene u fosilnom zapisu. Na primer, Romer kaze:

Dabrovi su verovatno nastali od nekog primitivnog sciuromorfnog pretka, ali nema spojnih tipova izmedju takvih formi i najstarijih oligocenskih kastorida da bi dokazali direktnu vezu.

Govoreci o Hystricidae-ma, bodljikavoj prasadi Starog Sveta, Romer kaze:

Ima nekoliko fosilnih formi, unazad do miocena ili mozda kasnog oligocena, ali one ne daju indikacije o vezi izmedju histricida i drugih glodarskih tipova.

Komentarisuci stenskog pacova, Petromus, Romer kaze: Gotovo nista se ne zna o precima Petromus-a. O superfamiliji Theridomyoidea, Romer kaze: a sada ne znamo nista o njihovim precima ili mogucim potomcima. O lagomorfima (zecevima i kunicima), jednom smestenih u podred glodara, ali sada stavljenih u poseban red Lagomorpha, Romer mora priznati da: Lagomorfi ne pokazuju nikakav blizak pristup drugim placentalnim grupama, i telesne karakteristike su dobro razvijene, cak i kod najstarijih poznatih formi.

Tako vidimo da red Rodentia, koji bi trebalo da pruzi odlicne dokaze za evoluciju, ako je do evolucije zaista doslo, nudi mocan dokaz za stvaranje.

Literatura

1. A. S. Romer, Vertebrate Paleontology, 3rd ed., U. of Chicago Press, Chicago, 1966, str. 103.