Mnogo skoriji kandidat, hronoloski govoreci, ljudskog hominidnog pretka je Australopithecus.24 Prvi ga je otkrio Raymond Dart 1924.g. i dao mu ime Australopithecus africanus. On je istakao mnoge majmunske crte lobanje, ali je verovao da su neke osobine lobanje, i posebno zuba, bile slicne ljudskim. Ime Australopithecus znaci juzni majmun, ali nakon sto je Dart temeljnije pregledao zube, odlucio je da je A.africanus bio hominid. Ta tvrdnja stvorila je kontroverzu - mnogi koji su radili na tom poslu tada, tvrde da je A.africanus bio majmun sa zanimljivim, ali irelevantnim paralelnim crtama sa covekom. Naknadna otkrica Australopithecus-a napravljena su kasnije od strane Robert Broom-a, John T.Robinson-a i Dart-a.

Otkrice Louis Leakey-a i njegove zene, koje su nazvali Zinjanthropus bosei, ili Istocnoafricki covek, kod Olduvai Gorge u Tanzaniji, privuklo je veliku paznju. Kao sto se pretpostavljalo, oni nisu otkrili nista esencijalno drugacije od onoga sto je mnogo godina ranije otkrio Dart. Njihovo istrazivanje, medjutim, bilo je sponzorisano od strane National Geografic Society, i kombinacija krajnje ekstravagantnih tvrdnji od strane samog Leakey-a o njegovom otkricu, i publicitet sa stranica magazina National Geografic Society, uspeli su u sprovodjenju ideje da je Leakey napravio jedinstveno i znacajno otkrice u Olduvai-ju. Medjutim, cak je i Leakey kasnije primetio da je njegov Zinjanthropus bosei podvrsta Australopithecus-a, prethodnih godina otkrivenog u Juznoj Africi. Zinjanthropus bosei sada je klasifikovan kao Australopithecus bosei i neki cak veruju da je podvrsta Australopithecus robustus-a.

Australopitekusi su generalno bili klasifikovani u dve vrste. Jedna je mnogo skladnija sa manjim vilicama i zubima, i oznacena je kao Australopithecus africanus. (slika) Druga ima mnogo masivnije zube i vilice, i poseduje sagitalne i supramasoidne kreste (kostane nabore), nadjene kod gorila i orangutana, i nazvana je Australopithecus robustus. (slika)

Svaka od tih zivotinja ima mali mozak, lobanjski kapacitet u proseku 500 cm3 ili manje, sto je na nivou gorile, ili jedna trecina covecijeg. Te zivotinje, tako, nesumnjivo imaju mozak majmuna, bez obzira sta se jos moze reci o njima. Obe vrste imale su majmunolije zube i vilice, sto se ocigledno vidi u slucaju A.robustus-a.

Njihove dentalne osobine, pre svega su, po mnogima, ono sto ih cini osobenim i sto je paleoantropologe navelo da im odrede hominidni status. (slika) Prednji zubi su relativno mali, i dentalna arkada, ili vilicna okuka, parabolicnija je i manje U oblika nego sto je tipicno za moderne majmune. Takodje se tvrdi da je morfologija ili oblik zuba u mnogim osobinama vise nalik coveku nego majmunu. Obrazni zubi (kutnjaci i umnjaci), medjutim, vrlo su masivni, cak i kod skladnije ili afrikanus forme. A.africanus, cak i tezak samo 30 ili 35 kg, ili velicine najmanjeg simpanze, imao je obrazne zube vece od simpanzi i orangutana i velike poput onih kod gorila, od kojih su neki tezili po 200 kg. Kao posledica toga, vilice su vrlo velike, posebno kod A.robustus-a.

Neki delovi karlicnih, udnih, i kostiju stopala tih zivotinja, naknadno je sanirano, i na osnovu studija tih fragmenata, evolucionisti su se slozili da su australopitekusi hodali uspravno. To se posebno ucvrstilo posle podrske takvih autoriteta kao sto su Broom27 i Le Gros Clark28.

Procena Australopitekusa od strane Lord Zuckerman-a i Charles Oxnard-a

U skorije vreme, medjutim, takvom gledistu suprotstavili su se Solly Lord Zuckerman,29-30 cuveni britanski anatom, i Dr.Charles Oxnard,31-34 direktor Graduate Studies-a i profesor anatomije na University of Southern California Medical School.

Preko petnaest godina istrazivacki tim predvodjen Lord Zuckerman-om proucavao je anatomske strukture coveka, majmuna i fosila australopitekusa. Prakticno svi dostupni i vazni fosilni fragmenti Australopithecus-a, zajedno sa anatomskim uzorcima stotina majmuna i ljudi, bilo je uporedjivano.

Ocenjujuci tvrdnju Le Gros Clark-a i drugih, da je Australopithecus-a trebalo klasifikovati kao vrstu Hominidae-a (porodica coveka) pre nego kao vrstu antropoidnih majmuna, Lord Zuckerman je izjavio:

Ali ja sam potpuno neubedjen. Gotovo uvek kada bih pokusao da proverim anatomske tvrdnje na osnovu kojih je baziran status Australopithecus-a, zavrsio bih neuspehom.35

Zakljucak Lord Zuckerman-a je da je Australopithecus bio majmun, bez ikakve veze sa poreklom coveka.

Oxnard-ovo istrazivanje navelo ga je da izjavi:

Gotovo sve studije podvlace slicnost izmedju australopitekusa i modernog coveka, i sugerisu da su ta stvorenja bila dvonosci koji su koristili orudja i od koje je jedne vrste (Australopithecus africanus - Homo habilis, Homo africanus) gotovo direktno nastao covek, a serije mnogovrsnih statistickih studija raznih postkranialnih fragmenata sugerisu druge zakljucke.36

Iz njegovih rezultata Oxnard je zakljucio da Australopithecus nije hodao uspravno na ljudski nacin. On kaze:

Mnogovrsne studije nekoliko anatomskih regiona, ramena, karlice, clanka, stopala, lakta, i ruke australopitekusa, sada su dostupne. Ovo sugerise da zajednicko glediste, da su ti fosili slicni modernom coveku, ili mogucnosti da kada su se odvojili od slicnosti sa covekom, poceli su da lice na velike africke majmune, moze biti netacno. Mnogi od fosilnih fragmenata u stvari su potpuno razliciti i od coveka i od njegovih najblizih genetskih rodjaka, simpanza i gorila.

Po stepenu slicnosti sa zivim formama, oni naginju slicnosti sa orangutanima.37

Na kraju, potpuno nezavisna informacija iz fosilnih nalaza poslednjih godina izgleda da apsolutno ukazuje na cinjenicu da australopitekusi, od pola do dva miliona godina stari i poreklom iz Olduvai-ja i Sterkfontein, nisu bili na putu da se razviju u coveka.38

Oxnard-ov zakljucak je dakle, da Australopithecus nije predak nijednog danasnjeg oblika, coveka ili majmuna, ali je bio jedinstveno razlicit. Ako su Oxnard i Lord Cukerman u pravu, onda Australopithecus nije bio ni predak coveka ni posrednik izmecu majmuna i coveka.

Usna koscica Australopithecus robustus-a

Od velikog znacaja bilo je otkrce i studija uzorka nakovnja Australopithecus robustus primerka (SK 848), koju su napravili Rak i Klark.39 Ta usna koscica, prema tvrdjenju Rack-a i Clark-a, ne samo da je bila sustinski razlicita od nakovnja modernog coveka, vec je razlicitost bila veca od razlike izmedju africkog majmuna i modernog coveka. Oni misle da je ovo od vaznog interesa u pogledu napretka u filogenetskim i taksonomijskim proucavanjima usne koscice.

Literatura

24. D. R. Pilbeam, The Evolution of Man, Funk and Wagnalls, New York, (1970).

25. Pilbeam, Ref. 24, str. 99.

26. Pilbeam, Ref. 24, str. 83.

27. R. Broom and G. W. H. Schepers, Transv. Mus. Mem. 2:1 (1946).

28. W. E. Le Gros Clark, J. Anatomy (London) 81:300 (1947).

29. S. Zuckerman J. Roy. Col. Surg. Edinburgh 11:87 (1966).

30. S. Zuckerman, Beyond the Ivory Tower, Taplinger Pub. Co. , New York, 1970, str. 75-94.

31. C. E. Oxnard, Nature 258:389-395 (1975).

32. C. E. Oxnard, Homo 30:243 (1976).

33. C. E. Oxnard and F. P. Lisowsky, Am. J. Phys. Anthropol. 52:116 (1980).

34. See B. Wood, Nature 262:331 81976).

35. Zuckerman, Ref. 30, str. 77.

36. Oxnard, Ref. 31, str. 389.

37. C. E. Oxnard, University of Chicago Magazine, zima 1974, str. 11-12.

38. C. E. Oxnard, Ref. 32, str. 242.

39. Y. Rak and R. J. Clarke, Nature 279:62 (1979).