Nakon prelaska preko Crvenog mora, biblijski istorijski izveštaj kaže: Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga i podjoše u pustinju Sur (2. Mojsijeva 15,22). Teren na drugoj strani Crvenog mora, u današnjoj Saudijskoj Arabiji, sličan je terenu na egipatskoj strani - to je kamena pustinja, sa veoma malo ili nimalo vegetacije, gde vode skoro da uopšte nema (slika 1).
Izveštaj dalje kaže: I dodjoše u Elim, gde beše dvanaest izvora i sedamdeset palmi; i onde stadoše u oko (tabor) kod vode (2. Mojsijeva 15,27). Iako je ovaj teren veoma oskudan sa vodom, nedaleko od obale Crvenog mora nalazi se mesto gde se i danas nalazi tačno dvanaest izvora i stotinjak palm.Izveštaj dalje kaže: Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevih dođe u pustinju Sin (2. Mojsijeva 16,1). Na ovom mestu, biblijski izveštaj dalje kaže, Izrailjci su dobili da jedu manu sa neba, koja je imala izgled kao seme korijandrovo (slika 2 i 3).

Biblijski istorijski izveštaj kaže da su Izrailjci odatle došli u Refidin, gde su se bunili kod Mojsija jer nisu imali vodu da piju. Tom prilikom, Biblija kaže, Bog je kazao Mojsiju da udari veliku stenu koja se tu nalazila i da ce je Bog rascepiti i iz nje će poteći voda. Mojsije je to i učinio i voda je potekla (1. Mojsijeva 17. poglavlje). Jevrejski istoričar iz prvog veka, Josif Flavije, zapisao je da je iz stene u Rafidinu potekla voda kao reka. Vilijem Vinston, koji je prevodio dela Josifa Flavija na engleski jezik i koji je živeo od 1667-1752, zapisao je na marginama svog prevoda da ta rascepljena stena i danas stoji na svom mestu i prolaznici mogu da je vide. Arheolozi su otišli na ovo mesto i zaista otkrili ovu neobičnu stenu(slika 4).

Ova stena je visoka 18 metara ili kao zgrada od 5 spratova, i zaista je rasceplje na od vrha do dna
(slika 5). Moguće je zamisliti kako je voda potekla iz ove stene (slika 6). Kada se pogleda donji deo ove stene, zaista se može videti geološka struktura koja predstavlja isušeno rečno korito (slika 7), što na neverovatan način potvrđuje biblijski izveštaj.
Biblija dalje kaže da je na tom istom mestu, Refidinu, došlo do sukoba Izrailjaca sa Amalićanima, kada su Izrailjci izašli kao pobednici zahvaljujući Bozjem posredovanju (2. Mojsijeva 17,8-15). Izveštaj kaže da je Mojsije nakon pobede podigao oltar Bogu i nazvao ga Gospod zastava moja. Nedaleko od rascepljene stene, arheolozi su pronašli stari oltar, što jos jednom potvrđuje autentičnost biblijskiog izveštaja
(slika 8). Nakon toga Izrailjci dolaze pred planinu gde će im se Bog otkriti na poseban način. Ta planina se nalazi na teritoriji današnje Saudijske Arabije (slika 9).

To je planina koju Arapi danas nazivaju Dzebel El Loz, a pastiri je zovu Dzebel Musa ili Mojsijeva planina (slika 10). U podnožju ove planine pronađeni su ostaci mlinskog kamena koji se koristio za mlevenje žita (slika 11). Takav oblik mlinskog kamena pronađen je još jedino u Egiptu (slika 12).Takođe, u okolini ove planine i na putu do današnje države Izrael, pronađeno je mnoštvo kružnih kamenih struktura koje ukazuju na šatore pod kojima su ljudi nekeda tu živeli (slika 13). Pošto u ovom regionu nema vode, očigledno da su ovi šatori predstavljali privremena mesta stanovanja za ljude koji su tu obitavali.Biblijski izveštaj dalje kaže da je Bog zapovedio Mojsiju da stavi među ili granicu oko ove planine da narod ne bi prišao previše blizu i izginuo (2. Mojsijeva 19,12.23). Okolo planine pronađena je međa u obliku dve zemljane linije, kao i mnoštvo kamenih ploča sa oznakama za stopala, što se koristilo samo u Egiptu da bi se određeno mesto označilo kao sveto mesto (slika 14).

Izveštaj još kaže da je Mojsije napravio oltar pod planinom (2. Mojsijeva 24,4). Takođe, Bog je uputstvo Mojsiju da napravi oltar tako da on bude nizak, da se ne bi otkrila golotinja onoga ko prilazi oltaru penjuci se stepenicama (2. Mojsijeva 20,25.26). Upravo ispod ove planine pronađen je nizak oltar (slika 15). On se sastojao iz dela u koji se prilazilo i odlazilo od oltara, i dela koji je bio ispunjen zemljom i na kome su se prinosile žrtve (slika 16).

Izveštaj kaže i da je Mojsije postavio 12 stubova za 12 plemena Izrailjevih ispod ove planine(2. Mojsijeva 24,4). Ispod planine je pronađeno 10 ostataka ovih stub ova i dve rupe, koje su pripadale stubovima (slika 17). Biblija kaže da su Izrailjci tom prilikom napravili zlatno tele pod ovom planinom i taj oltar je i prona đen (slika 18). Na njemu su pronađene slike egipatskog kulta Apisa (slika 19). Takve figure išaranih krava, poznati su još samo u Egiptu, gde su ih arheolozi pronašli (slika 20). Na ovom oltaru je pronađena i slika izdizanja teleta (slika 21), koja je poznata u Egiptu u kultu boga Apisa (slika 22).

Biblijski izveštaj otkriva da je Mojsije spalio ovo zlatno tele koje je bilo postavljeno na oltaru i da ga je bacio u potok koji je izlazio iz te planine (5. Mojsijeva 9,21). Isušeno rečno korito je pronađeno u podnožju ove planine (slika 23).
U okolini ovog isušenog rečnog toka pronađeni su okrugli bunari koji su nekada korišćeni od strane Izrailjaca (slika 24). Ovi bunari imaju dva kamena zida između kojih se nalazi pesak i sljunak za filtraciju vode. Bunari su označeni tačkicama na slici.
Mesto za koje mnogi ljudi misle da pripada planini Sinaj nalazi se u Egiptu, sa druge strane Arapskog zaliva. Razlog za to je sto je Helena, majka rimskog cara Konstantina, u 4. veku tu napravila kapelu, a 527. godine car Justinijan je tu napravio manastir Svete Katarine (slika 25). Međutim, vidimo da istraživanja pokazuju da se planina Sinaj, ili planina Horiv, ili Sveta Planina, kako sve Biblija naziva ovu planinu, nalazi u današnjoj Saudijskoj Arabiji.
Vrlo je interesantno zapaziti da se vrh ove planine razlikuje od okoline svojom crnom bojom (slik 26). Vrh planine je izgrađen od crnog minerala obsidijana, koji nastaje na velikim temperaturama (slika 27), što potvrđuje biblijski izveštaj da se tu zaista Bog otkrio na jedan poseban način.
Biblija kaže da je Bog pozvao Mojsija i sveštenike da se popnu na planinu (2. Mojsijeva 24,1). Upravo ispod vrha ove planine nalazi se jedan zaravnjeni deo, kao neki oblik pozornice ili katedre (slika 28). Istraživanja pokazuju da je ovaj predeo tako akustičan, da ukoliko se govori sa ovog mesta, glas odjekuje nekoliko kilometara unaokolo, tako da su postojali svi uslovi da svi Izrailjci čuju reči koje je Mojsije izgovarao.
U Bibliji se joč kaže da su Kovčeg zaveta i drugi predmeti u Šatoru od sastanka bili izgrađeni od drveta bagrema (2. Mojsijeva 37,1). Jedino drvo koje raste u ovom regionu jeste upravo bagrem (slika 29).
Nakon ovih otkrića, vlasti Saudijske Arabije su ogradile ovaj region, postavile policijski punkt i naoružanu policijsku stražu (slika 30).

Literatura: - The Exodus Case, Dr Lennart Moller, Scandinavia Publishing House, 2002, str. 233-287.